Podgorica: Parada ponosa u patrijarhatu | Politika | DW | 20.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Podgorica: Parada ponosa u patrijarhatu

Prva gej parada u Podgorici završena je uz nasilje na ulicama. Brojka od 1.500 policajaca, koji su čuvali učesnike LGBT parade, dovoljno govori o ukorenjenosti homofobije u crnogorskom društvu.

Bila je to zapravo druga Parada ponosa u istoriji Crne Gore, prva u glavnom gradu. Policija se sukobila sa 150 demonstranata koji su hteli da uđu u deo grada u kojem se održavala parada, korišćen je suzavac, prema prvim informacijama ima i povređenih. Huligani su razbijali izloge i divljali Podgoricom. Slično kao i u Budvi, slike razjarenih huligana, uplašenih šetača i gomila policije, podsećaju na preovlađujući homofobni stav javnosti. Istraživanje Hjuman rajts voča pokazuje da preko dve trećine stanovnika Crne Gore homoseksualnost doživljava kao bolest. Danijel Kalezić iz Kvir Montenegro, organizacije koja je organizovala podgoričku Paradu ponosa, razočarano nabraja uzroke: „Vaspitanje – da se homofobično ponašanje kao društveno poželjno prenosi sa generacije na generaciju. Ono što je veliki propust je i što obrazovni program to ne tretira kako treba“, kaže Kalezić za DW.

Dva časa godišnje o LGBT osobama

Danijelov stav potvrdili smo u jednoj osnovnoj školi u Podgorici. U udžbeniku biologije, jedinom predmetu koji tretira pitanje seksualnosti, LGBT osobe se ne pominju. Nastavnica Desanka Malidžan objašnjava zašto: „U okviru biologije kao redovnog predmeta oni izučavaju seksualnost i reproduktivne organe, ali u izbornom predmetu o zdravim stilovima života se govori o seksualnim manjinama i dosta o tome rade.“

To bi bilo pozitivno za prava LGBT populacije, kada bi zaobišli podatak da se u okviru izbornog predmeta Zdravi stilovi života, koji nije obavezan za sve osnovce, o seksualnim manjinama govori na dva školska časa – godišnje! Kada tome dodamo tradiciju, dobijamo ne toliko agresivan koliko licemeran stav – dobro je dok to rade među svoja četiri zida– pojašnjava antropološkinja Lidija Vujačić: „Imamo kulturološki model ličnosti koji je najpoželjniji, koji podrazumeva određenu dozu patrijarhalnosti i posebnog odnosa recimo prema ženama. I tu je doza našeg licemerja u smislu da ono što se dešava u okviru četiri zida tu treba i da ostane.“

Povorka (nije) idealan način borbe

Patrijarhalnost i neinformisanost plodno su tlo za predrasude, ističe Stevan Milivojević iz LGBT Foruma Progres. Zato je Povorka kao način borbe, za njega pravo rešenje: „Često gledamo slike parada iz Brazila, Njujorka... One nemaju aspekt protesta. One više nisu protest, već manifestacija, karnevali na kojima se ljudi zabavljaju. A kada govorimo o društvima kao što je naše, tu povorka ima funkciju protesta i ukazivanja na probleme LGBT osoba. To je poenta povorke i pogrešna su mišljenja da će sada LGBT osobe da imaju seks na ulici i da će da rade neprikladne stvari. Nije u tome poenta, već da imamo ista prava kao i heteroseksualne osobe.“

Montenegro Gay pride Budva 24.07.2013

U Budvi je bilo nekoliko LGBT osoba, nekoliko desetina onih koji ih podržavaju, i nekoliko stotina huligana

Sa tim nije saglasna poslanica opozicionog Pokreta za promene Branka Bošnjak. Iako je njena partija liberalna po pitanju LGBT prava, i dok sama podržava njihovu borbu, Bošnjak ipak smatra da Povorka ponosa nije dobar put, bar u društvu kakvo je crnogorsko: „Nisam sigurna da se organizovanjem ove parade čini korist LGBT zajednici. Mislim da će imati kontraefekat i da je to po njih gore. Ja shvatam da oni žele da izađu iz anonimnosti, ali da li je trebalo tako brzo ići posle Budve?“, pita se Bošnjak.

Negativan odgovor dobila bi od svog koalicionog kolege iz Nove srpske demokratije, konzervativnijeg dela Demokratskog Fronta, poslanika Gorana Danilovića. On smatra da LGBT zajednica uopšte ne treba da paradira, jer nije najugroženija: „Iako sam ponosan na svoju heteroseksualnost, ne bih učestovao na heteroseksualnoj paradi, jer bi to drugim ljudima smetalo koji ne misle kao ja. Ne vidim zašto bi neko ko je drugačiji u tom seksualnom smislu od mene paradirao“, kategoričan je Danilović.

Diktat Brisela ili iskrena podrška?

Brisel je u svojim zahtevima jasan. Jednaka prava za sve, to je jedini put do članstva u Evropskoj uniji. Da li Crna Gora organizovanjem Prajda samo ispunjava štrik na evropskom putu ili se iskreno bori za prava LGBT osoba? Dugogodišnji poslanik DPS-a Miodrag Vuković kaže da u vladajućoj partiji nemaju dileme – žele da dosegnu, kako naglašava – vrednosti savremenog sveta. Do kraja podržava borbu seksualnih manjina, ali nije želeo da i sam učestvuje u Paradi: „Nije pravo pitanje – da li ćemo izaći na Paradu Ponosa? Ako me pitate da li ću ja izaći – neću, jer taj način manifestovanja prava nije način na koji ja šaljem svoje simpatije“, naizgled protivrečno polemiše Vuković.

I tako je prošlo tih podgoričkih 1.400 metara šetnje, uz prisustvo preko 1.500 policajaca. Nije baš kao parada u Kelnu ili San Francisku, ali mnogi današnju paradu vide kao veliki iskorak kada se zna da je pre samo dve godine parada otkazana zbog čuvene "bezbednosne procene".

Autorka: Jelena Kulidžan, Podgorica
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Audio i video