Podela nije nemoguća

O Kosovu list „Rajnpfalc“ piše:

„Podela Kosova nije tako nemoguća kao što bi se moglo zaključiti na osnovu izjava dve (suprotstavljene) strane. Medjutim, podela po nacionalonim linijama nije idealno rešenje kao što pokazuje sporazum iz Dejtona.Bosna i Hercegovina svakako nije ohrabrujući primer.Povrh svega, u medjuvremenu se pojavila Rusija kao jedan od ključnih činilaca.Moskva se nudi kao alternativni ekonomski partner i blokira zapadnoevropsku koordinaciju.Neizvesno je šta bi se dešavalo u krajnjem, verovatno krvavom slučaju.Stiče se utisak da o tome niko nije temeljito razmišljao, a nezainteresovana javnost na Zapadu ne doprinosi uvidu u situaciju“, piše list „Rajnpfalc“.

List „Lauzicer rundšau“ iz Kotbusa komentariše:

„Medjunarodna zajednica morala je još jednom da se suoči sa činjenicom da je lakše pobediti u ratu nego obezbediti trajan mir.Tokom osam godine uprave Kosovom od strane Ujedinjenih nacija, gorko je saznanje, nije učinjen ni korak ka rešenju osnovnog problema.

Podsećajući na nepomirljive pozicije dve strane – nezavisnost–nema nezavisnosti ni po koju cenu – komentator kaže da, imajući to u vidu, plan Martija Ahtisarija nije imao nikakve izglede na uspeh, jer iako se izbegavala reč „nezavisnost“ na kraju je sve izlazilo na suverenitet Kosova.U nastavku se kaže:

„Sada je preduzet nov pokušaj, poslednji kako se tvrdi, da se ipak dodje do kompromisa sa kojim bi mogle da žive obe strane.Vreme pritiska – pre svega mladi Albanci su uznemireni, jer smatraju da zbog nerešenog pitanja statusa nema stranih ulaganja, a bez njih nema radnih mesta.Podela duž nacionalnih linija bila bi, istina, rešenje, ali najgore moguće, jer bi usledila destabilizacija susedne Makedonije koja ima veliku albansku nacionalnu manjinu, ali i BiH.

Tračak nade predstavlja ideja Havijera Solane o konfederaciji – i takav savez država izazvao bi otpor, ali povezan sa jasnom perspektivom za prijem u EU, i samo u tom slučaju, ideja bi ipak mogla navesti Srbe i Albance da odustanu od maksimalističkih zahteva.Pitanje je jedino da li je EU, u vreme velikih kritika na račun proširenja, spremna da ponudi takvu perspektivu.Ukoliko želi da bude na nivou odgovornosti za Kosovo, koju je preuzela oružanom akcijom 1999.te godine, morala bi to da učini“, smatra komentator lista „Lauzicer rundšau“.

Povodom napada na voz Moskva – Sankt Peterburg list „Rajniše post“ iz Diseldorfa piše:

„Trebalo je da pogine mnogo ljudi i da bude upućena poruka.Presudno pitanje je od koga - kome? Kada se u Rusiji dogodi teroristički napad odmah se pomišlja na Čečene, njihove udovice u crnom ili druge separatiste.

Medjutim, to još ne znači da su Čečeni bili ti koji su odgovorni za iskliznuće voza iz šina.Rusija je pred važnom političkom odlukom – ko će na čelu države naslediti predsednika Putina? Dakle, moguće je da su bombu podmetnuli i nacionalisti koji se nadaju da će imati korist ukoliko situacija u zemlji bude nestabilna.Medjutim, takva djavolska računica ima izgleda na uspeh samo ako je napad bio uvod u seriju sledećih i ukoliko država ne bude u stanju da ih spreči“, smatra komentator lista „Rajniše post“.

Najzad, povodom ponovne kandidature Abdulaha Gula za predsednika Turske list „Fajnenšel tajms Dojčland“ piše:

„Gul, čija supruga demonstrativno pokriva glavu maramom, pravo je strašilo za generale.Medjutim, njihovi izgledi na uspeh su slabi.Puč protiv Partije pravde i progresa, AKP, koja je upravo ubedljivo pobedila na izborima bio bi katastrofa imajući u vidu nastojanja za učlanjenje u Evropsku uniju.Moglo bi doći do duboke ekonomske krize.

Za Zapad ne bi bila nikakva drama ukoliko bi kemalisti bili oslabljeni i Gul bio izabran za predsednika.AKP se pokazala otvorenom prema svetu i sprovela liberalne reforme u privredi. Sa islamistom na čelu države Turska bi svakako krenula novim putem.Gul je, kada je Evropska unija u pitanju, zaslužio kao akontaciju dozu poverenja“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“