Pobediće zdrav razum? | Politika | DW | 13.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pobediće zdrav razum?

Godišnje zasedanje Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda završeno je apelom da se okonča spor oko američkog budžeta. Ministri i bankari, ipak, ne veruju da će političari u Vašingtonu dozvoliti bankrot SAD.

Predsednik nemačke Savezne banke Jens Vajdman i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, po okončanju godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Vašingtonu, pojavili su se očigledno zadovoljni pred novinarima. Prvi put, u poslednjih nekoliko godina, zemlje koje za svoju valutu imaju evro, nisu na grešničkoj klupi. Šojble je još pre godinu dana na godišnjem zasedanju MMF i Svetske banke u Tokiju rekao da se mora okončati kritika evra, jer je u Monetarnoj uniji došlo do vidnih pomaka - ali tada niko nije želeo zaista da čuje šta nemački ministar govori.

Ali sada odjednom kriza evra više nije tema - svetska javnost i oko 11.000 u Vašingtonu okupljenih ministara, bankara i novinara još uvek se interesuju samo za bizaran spor u SAD. Predsednik Barak Obama i republikanci još uvek ne mogu da se dogovore oko američkog budžeta i limita zaduživanja vlade. Loša atmosfera vlada u Beloj kući, koja je samo nekoliko blokova udaljena od glavnog sedišta MMF na Aveniji Pensilvanija.

Pobediće zdrav razum

German Finance Minister Wolfgang Schaeuble, right, speaks with Bundesbank President Jens Weidmann in a news conference during the World Bank/IMF Annual Meetings at IMF headquarters, Saturday, Oct. 12, 2013, in Washington. World finance officials prepared to wrap up three days of meetings in Washington, where fretting about the risk of an unprecedented U.S. debt default overshadowed myriad worries about a shaky global economic recovery. ( AP Photo/Jose Luis Magana)

Vajdman i Šojble u Vašingtonu

Zapravo niko od aktera ne može da zamisli da će političari u Vašingtonu otići toliko daleko da dozvole bankrot SAD. Vajdman smatra da su privredne posledice blokiranja Vašingtona, ograničene. Pažnju treba mnogo više usmeriti ka limitu zaduživanja SAD. Ako se ne podigne najviša granica zaduživanja, najveća svetska ekonomija već od 17. oktobra neće moći da plaća svoje finansijske obaveze.

Šojble je rekao da je zajednička procena svih partnerskih država, uključujući i američkog ministra finansija, da će doći do rešenja. Šojble igra na kartu zdravog razuma. Ipak, neki naglašavaju da jednostavno podizanje limita zduživanja u SAD neće biti dovoljno na duže staze. "Čak i bez podizanja najviše granice zaduživanja, SAD su po glavi stanovnika već sada znatno više zadužene od evro-prostora, čak više i od Grčke, o kojoj se toliko diskutuje", rekao je predsednik Nemačkog udruženja štedionica, Georg Farenšon, na marginama zasedanja u Vašingtonu.

Američka monetarna politika nije dugoročna

Aktuelni dug po glavi stanovnika u SAD čak nadalje brže raste nego na primer u Grčkoj. Politika usmerena ka pozajmljivanju je ekonomski neodrživa, kaže Farenšon. Ona opterećuje dolazeće generacije i samo prikriva disbalanse. Ako oni postanu preveliki, skoro neminovno dolazi do talasanja tržišta.

Do sada su centralne banke - pre svega industrijskih zemalja - pokušale da umanje takva talasanja i krize sa velikom količinom novca i kamatama približnim nuli. Ali svakom ekonomisti je jasno, da se takva politika ne može nastaviti, a da se pri tom ne rizikuju nova naduvavanja cena i krize.

Zemlje ubrzanog razvoja moraju biti oprezne

US Federal Reserve Chairman Ben Bernanke reads the Financial Times during the annual World Bank - International Monetary Fund (IMF) meetings in Washington, DC, October 12, 2013. AFP PHOTO / Jim WATSON (Photo credit should read JIM WATSON/AFP/Getty Images) - eingestellt von gri

Ben Bernanke

Šef američke centralna banke Ben Bernanke je još u proleće najavio da razmišlja o napuštanju prilično popustljive monetarne politike, ali je to uslovio boljim konjunkturnim podacima.

Uprkos tome, jednom mora doći do promena u monetarnoj politici - a pre svega zemlje ubrzanog razvoja bi trebalo da se pripreme za tu situaciju. Poslednji prelaz ka normalizaciji monetarne politike bi trebalo vremenski da bude dobro odabran i brižljivo koordinisan", kaže se u završnoj izjavi MMF. Te zemlje će prilikom povećanja kamata u SAD morati da računaju s masovnim odlivom investicionog kapitala. Šefica MMF Kristin Lagard je zato pozvala emisione banke širom sveta da sarađuju, kako bi minimalizovale štetne uticaje smanjenja priliva novca.

Autori: Rolf Venkel / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Mehmed Smajić