Po zanimanju sam "bleja"

Aleksandar Sale Kenjalo ima 26 godina, odrastao je u novobeogradskom bloku 72, takozvanom novom bloku. I retko kad je izlazio van blokova. Za sebe kaže da je uličar i blejač. Osnovao je navijačku grupu "Vandal Boys" koja podražava fudbalski klub Partizan. Vanredno je završio srednju školu za fotografa, jer je još tada imao problema sa zakonom, ali misli da je to što je izgubio u školi nadoknadio na ulici.

Sale je, kao i mnogi njegovi "ortaci iz bloka“ izabrao izolaciju u velikom gradu, da "bleji" samo u svom bloku. Jer beogradski blokovi su države za sebe - ulice su često granice u nelegalnim poslovima, a među blokovima postoje i neka već tradicionalna rivalstva. Ljudi iz blokova nisu manjina, nisu diskriminisani, ali jesu stvorili kulturu koja diskriminiše druge.

"U gradu ćeš naći dečka ošišanog na čirokanu, kod nas ćeš naći dečka ošišanog na čirokanu s masnicama na glavi. Tako ljudi kad se ovde pojavi neki ekscentrik, gledaju da ga prebiju", priča Sale. Međutim, on donekle ironično i kroz smeh govori o svojim susedima koji su, kako kaže, ubeđeni da gej populacija ne postoji. "Mi smo ubeđeni da to ne postoji, iako ih ima svuda." Njegova ironija, ipak, ima granicu, jer je on, kako kaže, svaki put išao na Paradu ponosa - ne kao podrška. "To što oni hoće da naprave u Beogradu, to odmah svi smatraju da je udar u srce srpstva, da smo mi nacija pedera, i tako se to formuliše i zbog toga mi nećemo to nikada dozvoliti."

On je, kao i većina njegovih drugova iz bloka, nezavodoljan situacijom u zemlji. Kaže da je "decenija krađa, laži bez osuda", koje se mogle videti na televiziji povukla celu generaciju. "Kao mlađi smo se trudili da napravimo nešto, da budemo normalni, ali šta kada sistem je takav, da je mnogo lakše biti negativan."

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Isidora Jarić smatra da ta vrsta, kako kaže, izokrenute logike, nije karakteristična samo za blokove, već da elemente te iste logike koja proističe iz osećanja dramatične izolovanosti dele mnogi građani Srbije.

"Ako analizirate situaciju u kojoj se nalaze mladi ljudi ona je užasno komplikovana. Osnovno obeležje te atmosfere  među mladima jeste odsustvo perspektive – posla nema, stope nezaposlenosti rastu, stižu pretnje da će granice ponovo biti zatvorene, to sve podržava to osećanje izolovanosti."

"Bleja je problem savremenog bloka"

Blokovi i bleja - te dve reči često su dovoljne da opišu život mladih ljudi u novobeogradskim blokovima. Sale priča kako i najzauzetiji odvoje barem dva sata dnevno za bleju. "Tu odlazi mnogo vremena, recimo da moja generacija više bleji nego što radi. Tu se bleji, bleji i bleji i kad bi povezao satnicu ovih što rade za novac, više blejačkih sati ima nego ovih radnih, i opet ti blejači zarade više novca."

Prema njegovim rečima, blejač ima više funkcija, on prenosi informacije koje ne mogu da se prenesu telefonom, jer postoje neke stvari koje niko preko telefona neće da izgovori. "Policajac zaustavi drugara, šta radite, blejimo, čime se bavite, blejimo, to je kao neka delatnost. Glume bandere u bloku", kroz smeh objašnjava Sale i daje definiciju: "Bleja je problem savremenog bloka."

Većina rodijtelja tih mladih "blejača" kritikuje njihov način života, ali Jarićeva postavlja pitanje da li je društvo otvorilo mogućnost da ti mladi ljudi imaju neko drugo zanimanje osim bleje. Ona smatra da ne postoji mesto unutar sistema gde bi glas mladih mogao da se artikuliše. "Iako svi pričaju načelno kako vode računa o budućnosti zemlje, zapravo se niko ne bavi ozbiljno mladima i povećanjem šansi da se ti mladi ljudi na dostojanstven način integrišu u društvo unutar čijih geografskih koordinata žive. Znači, ako vi pustite da se te energija artikuliše mimo sistema, ona će se pre ili kasnije okrenuti protiv tog istog sistema."

Sale ponekad žali što nije ispalo drugačije, što se nije obrazovao. Spreman je da se menja, ali se plaši i vremena kada bleju bude morao da zameni pravim zanimanjem.

Autor: Milka Domanović
Odgovorni urednik: Jakov Leon