Po vodu u središte Zemlje | Mozaik | DW | 15.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Po vodu u središte Zemlje

Kanadski naučnici otkrili su u dijamantu iz Brazila neobičan mineral – ringvudit. On bi mogao da bude dokaz da duboko u unutrašnjosti Zemlje postoje velike rezerve vode.

Izgleda da duboko u Zemlji ima vode. Ali ne malo vode, već onoliko koliko je ima u svim okeanima sveta zajedno. A duboko znači oko 500 kilometara ispod nas, u zoni koju geolozi opisuju kao prelaz između donjeg i gornjeg Zemljinog omotača. Razumljivo, do tih slojeva izuzetno je teško dopreti.

Kako kanadski naučnici sa Univerziteta u Alberti koji su došli do tog otkrića, mogu da budu tako sigurni u postojanje tolikih količina vode? „To se već dugo pretpostavlja, a sada imamo i dokaz“, kaže geolog Hans Kepler iz Bajrojta u razgovoru za Dojče vele. Naime, sada je po prvi put mineral ringvudit, koji snažno vezuje vodu, pronađen na zemljinoj površini.

Inače, ringvudit je ime dobio po australijskom geologu Tedu Ringvuditu. Do sada su taj mineral naučnici mogli jedino da sastave u laboratoriji, bilo ga je i u meteoritima iz svemira, ali nikada na Zemlji. Naime, ringvudit nastaje samo pod ogromnim pritiskom i u najekstremnijim uslovima kakvi postoje u spomenutoj zoni Zemljinog omotača.

Čim pritisak popusti, na primer kada je mineral, usled vulkanske erupcije izbačen na površinu Zemlju, on postaje običan i sasvim neprimetan. „U tom slučaju ne bismo ga ni otkrili“, kaže Kepler. Ali splet srećnih okolnosti pobrinuo se, najverovatnije tokom neke ekstremne vulkanske erupcije pre otprilike 100 miliona godina, da mineral ostane zarobljen u tvrdom dijamantu. Sve se odigralo neopisivo brzo – iz Zemljinog omotača izbačen je do njene površine za samo nekoliko sati. I tako je ostao sačuvan.

Slučajno otkriće

Dijamant je otkriven jer nije bio sasvim čist, pa zato nije bio prikladan za izradu nakita. U sebi je imao zelenkaste delove, kaže Kepler, „a takvi, drugačiji komadi, obično se daju naučnicima da se njima pozabave“. I bio je to pun pogodak, „prava mala senzacija“, ali i dokaz da u središtu Zemlje postoje velike zalihe vode, potvrđuje geolog sa Univerziteta u Bajrojtu. „Još pre nekih 20 godina utvrdili smo u laboratorijskim uslovima da ringvudit za sebe može da veže veoma mnogo vode“. I upravo zbog toga postoji velika verovatnoća da na prelazu Zemljinih omotača postoje gomile vode.

Da li ćemo tu vodu moći i da koristimo? Nažalost, ne, mišljenja je Hans Kepler. „Do te vode jednostavno nećemo nikada moći da dopremo. Naime, čak i uz modernu tehnologiju i tehniku, moguće je bušiti najviše do desetak kilometara dubine“. Te rezerve vode nemaju nažalost ni ekonomski značaj – bar za sada. Ipak, dugoročno gledano, već sada profitiramo. Naime, vode iz Zemljine unutrašnjosti kontinuirano se mešaju sa našim okeanima, objašnjava Kepler, ali dodaje da se ti procesi odvijaju „u dužim geološkim periodima“. A oni se mere milionima godina.

Autorke: Judit Hartl / Petra Švarc
Odg. urednica: Dijana Roščić