Požari - jedan od uzroka globalnog zagrevanja | Mozaik | DW | 16.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Požari - jedan od uzroka globalnog zagrevanja

Svake godine u svetu izgore ogromne površine pod šumama. Mnogi za porast broja požara okrivljuju globalno zagrevanje. Drugi upravo u požarima vide uzrok povećanju temperature na Zemlji. Gde je istina?

Klima je vrlo složen mehanizam. Zato je naučnicima veoma teško da ustanove precizna i pouzdana merila za određivanje klimatskih promena. Problem je u tome što na klimu utiče bezbroj činilaca koji se, na prvi pogled, ne nalaze u nekom međusobnom odnosu: vodene površine, uticaj Sunca, atmosfere... Uz sve te faktore, naučnicima u oči upada i jedan novi: požari. Raste uverenje da požari velikih razmera sve više utiču na promenu klime. Ali i obrnuto.

Prelom u šezdesetim

Svake godine širom sveta izgori preko 400 miliona hektara vegetacije. „To je površina veća od Indije“, ukazuje Silvija Kloster sa Meteorološkog instituta „Maks Plank“ u Hamburgu. Razlozi nastanka požara su različiti, ponekad je u igri priroda, recimo preko groma, ali uglavnom je uzrok čovek koji, što iz nepažnje, što namerno, svake godine uništi velike šumske površine. A broj požara svake godine raste. Istorijski gledano, od sredine 19. veka, otkako je započela masovna urbanizacija, požara je bilo sve manje i manje. Ali tada je došlo do preokreta. „Naša istraživanja su pokazala da je 1960-ih. došlo do preokreta. Otada površina nastala spaljivanjem vegetacije svake godine raste“, objašnjava Kloster. Kao razlog za taj trend naučnici sve češće spominju globalno zagrevanje.

Pad broja požara na Sredozemlju

Požar na jugu Afrike

Požar na jugu Afrike

Promena klime nesumnjivo je doprinela lakšem izbijanju požara: dugotrajne suše i nedostatak padavina podspešuju izbijanje i širenje požara. Osim toga, porast koncentracije ugljen ugljen-dioksida, kao jednog od izazivača efekta „staklene bašte“, povoljno utiče na rast biljaka. Tako zapravo raste biomasa na Zemlji, a time i potencijalno gorivo za požare. Naučnici sa Instituta za meteorologiju, primenjujući razne modele, izračunali su da bi se broj požara do 2040. mogao dodatno povećati za jednu petinu sadašnjeg obima. Pritom bi broj požari trebalo da se povećava različitom brzinom, u zavisnosti od mesta nastanka. Tako bi broj požara u tropskom pojasu trebalo da raste dok bi u Sredozemlju trebalo da opada. Ali situacija na Mediteranu se poboljšava isključivo zbog činjenice da se tu smanjuju površine pod vegetacijom pa tako jednostavno nestaje i goriva za požare.

„Dobre“ i „loše“ čestice

Ali nije samo promena klime ta koja utiče na broj požara. Sve je primetnija i interakcija u obrnutom smeru. Jasno je da požari direktno utiču na porast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, dakle jednog od gasova koji najviše utiču na globalno zagrevanje. No uticaj požara na porast temperature nije u potpunosti jasan jer, na kraju krajeva, na zgarištima ponovno rastu nove biljke koje apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere. No nije samo ugljen-dioksid taj koji prouzrokuje efekat „staklene bašte“. „Požari oslobađaju i veće količine metana, a u atmosferu odlazi i velika količina čestica čađi, koja upija sunčevu energiju i tako dodatno zagreva zemljinu kuglu“, kaže naučnica Silvija Kloster. No ni tu stvar nije potpuno jasna. Poznato je da neke od čestica utiču na stvaranje oblaka koji opet odbijaju sunčevu toplinu i tako „hlade“ Zemlju. „Pitanje da li povećanja broja požara negativno utiče na porast temperature na Zemlji je jedno od najaktuelnijih pitanja kojima se nauka trenutno bavi“, zaključuje Kloster.

Autori: Frank Grotelišen / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković