Poštari zaista zvone dvaput?

Posao poštara nije za svakoga. Poštari u Nemačkoj mešečno zarađuju do 1500 evra, a za tu sumu moraju ponekad dnevno da raznesu i do 700 kilograma pošte. Naravno da osoba u žutoj unifomi sa crnim natpisom Deutsche Post - "Nemačka pošta", ne može biciklom sve da raznese odjednom, već mora nekoliko puta da se vrati u filijalu po novu pošiljku. Vreme za cigaretu ili pauzu je prekratko.

Zato i dolazi do povremenih višednevnih prekida u isporuci pošte. Poštonoše preopterećene poslom razboljevaju se - posebno u vreme uoči Božića, kada svi šalju poklon-pakete i čestitke.

Nemačka pošta ne funkcioniše baš uvek savršeno

U čemu je problem? Broj pošiljki u Nemačkoj stagnira, a ono što se menja jeste sadržaj tih pošiljki. Naime, sve je manje potpuno plaćenih pisama, a sve više reklama, za koje pošiljaoci - banke, trgovci tepiha, ili ponuđači kablovske televizije - snose samo polovinu poštarine. A skupi mali koverat sa markicom od 55 centi polako smenjuje elektronska pošta. Znači, račune za struju, telefon i internet sve više ljudi naručuje elektronskim putem. Osim što su besplatni, elektronski računi zauzimaju samo po koji bajtić u vašem računaru. Ako ih baš želite u papirnoj formi, možete i da ih odštampate.

I tako poštari raznose istu ili veću količinu pisama, a Pošta sve manje zarađuje. Ko trpi? – Poštonoša, kome je torba sve punija, a plata sve tanja.

Inovacije donose sve više posla

U želji da poveća produktivnost svojih poštara, Nemačka se ugledala na Belgijsku i Američku poštu koja je uzor u toj branši. I tako je uvela kompjutersku tehniku koja određuje količinu pošiljki za svakog poštara. Ipak, ne ide sve tako lako. Sistem ITSM koji bukvalno znači Informaciono tehnološki sistem za merenje, poštari su posprdno nazvali “I to sr… meri”. Dok u praksi, jedan poštar ne stigne da raznese ono što mu je zapalo u torbu za deset sati, drugi posao završi za pola radnog dana.

Osim toga poštar mora da unese i individualne podatke u taj sistem. Jer samo on poznaje okolnosti na licu mesta, samo on zna da li je bolje pošiljku ubaciti u sanduče ili je odneti do stanara. Bez tih detalja u kompjuterskom sistemu, praksa i teorija se vrlo razilaze. I tako još uvek ostaje otvoreno pitanje u nemačkoj pošti, da li rad poštara treba organizovati prema kompjuterskom sistemu ili prema praksi.

I za kraj evo još jedne ideje za nemačku poštu. U Japanu poštar uvek zvoni dva puta. On raznosi poštu, ali ima i ulogu socijalnog radnika - dnevno proverava da li je sve u redu kod starijih stanara. Ako se niko ne odazove, zove pomoć. Samo, pošta u Japanu je još uvek u valsništvu države, i ovaj predlog bi verovatno dodatno opteretio nemačke poštare.

autor: Ivana Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević