Počinje izgradnja Severnog toka

Haringe su se isprečile pred Severnim tokom! Novinari su jedva dočekali da se obruše na njih, jer to je dobra priča kada se šačica riba mresti u koridoru namenjenom gasovodu od 1200 kilometara. No, mrešćenje može da se nastavi, a kada se okonča, u Baltičko more će biti položen gasovod.

Šreder sa severa…

Rusija će narednih decenija transportovati još veće količine gasa u Nemačku i srednju Evropu. „Potrošnja će porasti, i zbog toga je važno imati dobru vezu sa najvažnijim snabdevačem. A to je Rusija!“ – za bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, baltički gasovod je bio gotovo lični projekat. Danas Šreder predsedava upravnim odborom Severnog toka i njegov je najveći lobista.

„Rusija nas je snabdevala energentima i u vreme Hladnog rata, i nikada nismo imali probleme sa bezbednošću tih isporuka. Siguran sam de će tako i ostati“, uverava Šreder.

Severni tok je pre svega delo ruskog državnog koncerna Gasprom, najvećeg svetskog proizvođača zemnog gasa. Gasprom je pripremao teren još dok se nije znalo da li će uopšte smeti da gradi taj gasovod. Još 2007, proizvodio je čelične cevi i zalivao ih betonom, iako je poslednje dozvole za gradnju i novac dobio tek pre nekoliko nedelja.

…a Fišer sa juga

Severni tok je tako postao glavni konkurent gasovodu Nabuko - a to je projekat austrijskog energetskog koncerna OMV. U njegovoj upravi je takođe jedan bivši političar – nekadašnji nemački ministar spoljnih poslova Jozef Fišer. „Ono što ne želimo jeste monopol. Mislim da bi bilo razumno da mi, Evropljani, garantujemo bezbednost snabdevanja širokom ponudom“, kaže Fišer.

Drugim rečima, Fišer i njegov konzorcijum žele da prekinu dominaciju Rusa. Gasovod Nabuko, u kome ima učešća i nemački energetski div RVE, transportuje gas iz kaspijske oblasti - znači ne iz Rusije - i to trasom koja južno od Crnog mora vodi za zapadnu Evropu. No, još se ne zna tačno - odakle. Investitori stalno putuju za Azerbejdžan, Turkmenistan i Irak, ali do sada nije sklopljen nijedan ugovor. Osim toga, konkurenciju predstavlja i planirani gasovod Južni tok, takođe u režiji Gasproma, koji bi malo severnije od Nabuka, trebalo da vodi direktno kroz Crno more.

Ukoliko se obistini prognoza Međunarodne agencije za enegriju, prema kojoj će Evropa do 2030. godine morati da uveze dodatnih 200 milijardi kubnih metara gasa, ne bi bilo velikih problema - bilo bi dovoljno posla za sva tri gasovoda. No, ima i prognoza prema kojima potrošnja gasa u Evropi neće porasti jer je sve više alternativnih izvora energije. U tom slučaju Gasprom bi imao veliku prednost.

Autori: Juta Vaserab / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković