Počinje gradnja 27.000 stanova za izbeglice

U izbegličkom naselju u Tasovčićima kod Čapljine u trošnim barkama, koje zimi prokišnjavaju, živi 80 prognanika. Imaju zajedničke sanitarne prostorije, pa jedan tuš koristi njih blizu trideset. Obradovaše nam se, jer ih, kažu, retko ko posećuje. Povremeno im dođu samo ljudi iz humanitarnih organizacija i novinari, dok političare vide samo na televiziji. Porodica Ive Grgića, čija je kuća u Kaknju spaljena i do temelja srušena, živi u ovom kampu od 1993. Ivo kaže da su želeli da se vrate u svoje rodno selo Bare, ali nisu uspeli.

„Ja sam 2002. tražio pomoć za obnovu kuće. Bila je tada u Kaknju italijanska organizacija Bergam. Međutim, rekli su mi da pojedinačno ne mogu ništa da gradim i kako treba da se prijavim sa najmanje 4-5 porodica za obnovu kuća. Tako sam ovde ostao, uzeo sam plac na Hotnju (u susednoj stolačkoj opštini) izlio temelje od svojih sredstava, i dalje ne mogu, pa dokle šta i kako ne znam“, priča nam Ivo. Ivina porodica se još nada da će im država na bilo koji način pomoći da završe kuću.

Kredit za zatvaranje izbegličkih kampova

Poput porodice Grgić, o svom domu sanja još 2.700 familija u izbegličkim kampovima širom BiH. U četiri države bivše Jugoslavije, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, procenjuje se još je, 17 godina nakon rata, stambeno nezbrinuto oko 176.000 prognanika, raseljenih osoba i povratnika. Od toga samo u Bosni i Hercegovini je njih čak 50.000.

Ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH Damir Ljubić kaže da vlasti BiH planiraju da pomognu onima koji se nalaze na teritoriju BiH da dođu do svog doma: „Savet ministara zatražilo je kredit od 50 miliona evra od Razvojne banke Saveta Europe za stambeno zbrinjavanje ljudi koji žive u izbegličkim kampovima, kako bi oni bili zatvoreni u narednih 4-5 godina. Očekujemo pozitivan odgovor u februaru sledeće godine“, kaže Ljubić.

BiH, uz to, za stambeno zbrinjavanje izbeglih raseljenih i povratnika ima na raspolaganju i 20 miliona evra od Saudijskog fonda, te 15, od ukupno 45 miliona evra, koliko će joj pripasti prilikom raspodele novca prikupljenog na međunarodnoj donatorskoj konferenciji održanoj proletos u Sarajevu.

Snažna podrška EU

Na toj konferenciji je za program regionalnog stambenog zbrinjavanja prognanih i izbeglih, u koji su, uz BiH, uključene i Hrvatska, Srbija i Crna Gora ukupno prikupljeno 300 miliona evra, od čega je najviše donirala Evropska unija – 230 miliona. Portparolka specijalnog predstavnika EU u BiH Zora Stanić kaže za DW da Evropska komisija čvrsto stoji iza tog programa čije bi realizacija na terenu trebalo da počne već u januaru sledeće godine, nakon što donatori pregledaju i odobre projekte.

„To je ne samo jedan sjajan primjer regionalne saradnje, već će omogućiti u narednih četiri do pet godina da se izgradi 27.000 stambenih jedinica u celom regionu, čime će se obezbediti smeštaj za nekih 73.000 ljudi“, kaže Stanićeva za DW.

Ona dodaje da je posebno važno da se zemlje, koje su uključene u ovaj proces, fokusiraju na uspostavljanje struktura na državnom nivou za implementaciju programa što će omogućiti i pripremu prvog talasa projekata koje bi zemlje trebalo da dostave Sekretarijatu Regionalnog stambenog programa i Tehničkom komitetu, što se očekuje početkom sledeće godine.

Zakon o prognanicima

U međuvremenu Savet ministara BiH uputio je u parlamentarnu proceduru novi zakon o prognanicima, koji im omogućava pravo izbora prebivališta i pravo na nadoknadu štete, ali, kako nam je pojasnio ministar Ljubić, ne u vrednosti ukupne predratne imovine prognanih i raseljenih, već kroz odgovarajuću pomoć da ostvare pravo na vlastiti dom.

Autor: Milan Šutalo, Mostar
Odg. urednik: Nemanja Rujević