Počeo „najveći projekat u istoriji ljudi“

Indija se ponosi time što svoje stanovništvo popisuje svakih deset godina, i to još od 1872. godine. Reč je o zemlji u kojoj vlada najveća moguća raznolikost stanovništva. U njoj živi oko 16 odsto stanovnika naše planete. Oni su raspoređeni u 5.500 gradova i 608.786 sela, pri čemu ne treba zanemariti ni popriličan broj nomadskih zajednica. Na poslednjem popisu iz 2001. godine, prebrojano je 1.027.015.247 stanovnika. Na popisu koji sada počinje – očekuje se par stotina miliona više.

Popisivači su ovaj put pred novim izazovima: prvi put u istoriji oni će od svakog stanovnika uzeti otisak prsta, a moraće i da svakoga fotografišu. Osim toga, zabeležiće i druge podatke, kao što su: nacionalnost građana, bračno stanje, a stavljaće krstiće i u rubrike u kojima se navodi da li dotični građanin ima račun u banci ili mobilni telefon.

Gde se kriju žene?

Terenski radnici Komisije za popis su dobili posebne instrukcije o tome kako da dopru do žena, invalida, nomada i imigranata, jer najviše ljudi koji su prilikom dosadašnjih popisa izmicali pažnji Komisije poticali su upravo iz tih grupa.

Razume se da su posebno važne žene: dok na svetu prosečno na 1.000 muškaraca dolazi 1.060 žena, u Indiji, prema popisu iz 2001, na 1.000 muškaraca dolaze samo 933 žene. Osim ako se ne pokaže da su se žene u najzaostalijim patrijarhalnim sredinama do sada uspešno krile od očiju neznanaca.

Ovaj put, svaki od 2,5 miliona popisivača će pri ruci imati i satelitsku mapu područja na kome radi, tako da ne bi trebalo da bude mnogo grešaka pri registrovanju stanovnika. Smatra se da će margina greške od 2,3 procenta na ovom popisu bitno da se smanji. No, problemi sa kojima će popisivači morati da se suoče su takvi da je indijski ministar unutrašnjih poslova Palanijapan Čidambaram gotovo lakonski izjavio da je ovaj popis ni manje ni više nego – „najveći projekat u istoriji ljudske vrste“.

Seljaci ne znaju ni koliko godina imaju

Ova ministrova tvrdnja možda i nije tako daleko od istine, kada se zna da je za čitavu operaciju vlada planirala da izdvoji 60 milijardi rupija (milijardu i dvesta pedeset miliona dolara). Popis će trajati godinu dana i progutaće 11,63 miliona tona hartije! Ta hartija će morati da „istrpi“ zaista mnogo, jer, kako kaže šef popisne komisije, C. Čandramuli, „jedan od najvećih problema je i u tome što neuki seljaci često ni ne znaju koliko imaju godina, već navode uglavnom prvi okrugli broj koji im izgleda logično“, ali ovaj funkcioner dodaje da je „najvažnije da većina stanovništva želi da sarađuje sa Komisijom“.

Smisao ovakvih popisa nije samo u nameri da se što tačnije dođe do broja stanovnika; oni mogu dobro da posluže i u slučaju prirodnih katastrofa. Parasumaran, profesor demografije na Institutu za socijalne nauke u Mumbaju, kaže da takvom slučaju „uvek može da se pogleda u registar stanovništva pogođenog područja kako bi se stekao uvid u razmere katastrofe“. Osim toga, podaci sakupljeni na ovom popisu biće iskorišćeni i kako bi svaki građanin Indije prvi put mogao da dobije i svoj matični broj. U idealnom slučaju, biće izrađene biometrijske lične karte. Imajući sve to u vidu, nije ni čudo što šef Komisije za popis kaže da je tajna uspeha u tome da „sve uspe iz prve“ – naknadna prebrojavanja neće biti moguća.

sb/nr/the times of india/guardian