Plutonijum neće biti uništen

Državna Duma, izabrana pre nepunih mesec dana, u sredu glasa za nacrt zakona koji je izazvao veliko interesovanje u inostranstvu. Radi se o suspendovanju sporazuma Rusije i SAD o uništenju plutonijuma iz demontiranih nuklearnih bojevih glava kako on više ne bi bio upotrebljiv kao nuklearno oružje. Ruski predsednik Vladimir Putin je najavio taj korak početkom oktobra. U Donjem domu, u kojem stranka Jedinstvena Rusija ima većinu, to će sigurno biti izglasano. Moguć je i jednoglasan rezultat. Isto tako neproblematično bi trebalo da bude i glasanje u Savetu federacije, tako da bi zakon mogao da stupi na snagu tokom narednih nedelja.

Sporazum između ruskog državnog atomskog koncerna Rosatom i Ministarstva SAD za energiju, potpisan je 2000, nakon pregovora koji su počeli još 1990. Njime je predviđeno uništenje po 34 tone plutonijuma koji bi mogao da se upotrebi kao atomsko oružje. Visoko radioaktivno nasleđe Hladnog rata je, nakon odluke o smanjivanju nuklearnih arsenala obe strane, postalo suvišno i preskupo.

Putin je svoju odluku obrazložio dvojako – formalno i geopolitički. On je utvrdio da se Vašington nije pridržavao dogovora o načinu na koji je trebalo uništavati plutonijum, utvrđenom posebnim protokolom iz 2010. godine. Dogovoreno je da se plutonijum spali u nuklearnim postrojenjima i tako učini neupotrebljivim. Rusija je napravila takvo postrojenje – u njemu se plutonijum najpre meša sa uranijumom, a mešavina se potom koristi za proizvodnju energije u jednoj nuklearnoj elektrani iza Urala. SAD nemaju takva postrojenja i odlučile su da sklone plutonijum u podzemna skladišta. Nuklearni materijal u SAD bi, dakle, teoretski mogao da bude ponovo upotrebljen.

Pozadina odluke

Kao drugi razlog za svoju odluku Putin je naveo „kardinalnu promenu“ u odnosima između SAD i Rusije. Šef Kremlja je u dokumentu koji prati nacrt novog zakona naveo čitav niz negativnih pojava, od povećanog vojnog prisustva SAD i NATO u Istočnoj Evropi pa do zapadnih sankcija uvedenih nakon pripajanja Krima Rusiji. Moskva će biti spremna da ponovo sprovodi ugovor o uništavanju plutonijuma tek kada ti problemi budu otklonjeni, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. U Moskvi poručuju da Rusije ne očekuje samo ukidanje američkih sankcija, već i obeštećenje za pričinjenu ekonomsku štetu. Portparol ruskog predsednika Dimitrij Peskov je demantovao da je to u direktnoj vezi sa pomenutim ugovorom i rekao je da je Putin samo detaljno izneo pozadinu svoje odluke.

U Rusiji suspenzija sporazuma o uništenju plutonijuma ima pozitivan odjek. Većina političara je pozdravila taj korak kao logičnu posledicu razvoja situacije. Plutonijum je Rusiji potreban zbog pretnje koju predstavljaju SAD, mišljenje je koje se može čuti u nekim komentarima. To je, međutim, u suprotnosti sa zvaničnim stavom Moskve. Rusija je obećala da plutonijum koji nije uništen neće koristiti u vojne svrhe.

Neki stručnjaci smatraju da je suspendovanje ugovora drugi veliki odgovor Moskve na aktuelnu krizu u odnosima sa SAD nakon uvođenja takozvanih kontrasankcija; neka vrsta plana B. Rusija je u leto 2014. uvela zabranu uvoza životnih namirnica iz zemalja koje su Rusiji uvele sankcije zbog ukrajinske krize.

Nema posledica?

Ali, ima i glasova koji govore o simboličnom gestu. „Ne vidim nikakve posledice, ni tehničke, ni vojne“, kaže moskovski stručnjak za bezbednost Aleksej Arbatov u razgovoru za agenciju Interfaks. Prema njegovim rečima, sporazum je faktički odavno van snage i nema nikakav značaj. Jedan drugi stručnjak, Vladimir Dvorkin iz Moskovskog centra Karnegi, smatra da je ova odluka „politički korak".

Nije jasno šta će se u Rusiji tačno desiti sa plutonijumom podesnim za ugradnju u nuklearno oružje. Taj plutonijum svakako nema odlučujuću ulogu kada je reč o ruskoj vojnoj snazi. Ova nuklearna sila, prema nekim procenama, ima više od 130 tona tog materijala – više nego druge nuklearne sile i oko 40 tona više nego SAD. Bez obzira na to, kako piše Rosijskaja gazeta, Rusija ne želi da „zvecka oružjem" i nema nameru da ikoga plaši.