Plazma isceljuje hronične rane

Tri do četiri miliona ljudi u Nemačkoj pati od hroničnih rana koje veoma sporo zarastaju. Uglavnom su pogođeni dijabetičari i pušači koji imaju problema sa cirkulacijom. Oni pate od otvorenih rana u koje se zatim često nasele bakterije. U takvim slučajevima, lekari pokušavaju da pacijentima pomognu antibioticima u obliku masti. Problem je u tome što bakterije postaju sve otpornije na lekove. U bolnici Minhen-Švabing testira se jedna alternativna metoda: dezinfekcija hladnom plazmom.

Plazma: Četvrto agregatno stanje

U školi smo učili da materija postoji u čvrstom, tečnom ili gasnom stanju. U svemiru postoji i četvrto stanje materije: plazma. Ona nastaje kada se gasu doda velika količina energije i kada se atomi sami rastave na svoje sastavne delove, odnosno na jone i elektrone. Rezultat je plazma, vrlo reaktivno stanje, bez čije energije ne bi bilo života. „Sunce je lopta od plazme“, kaže profesor Gregor Morfil, direktor Instituta Maks Plank za vanzemaljsku fiziku u Garhingu.

Dovoljno zagrejati samo mali deo nekog gasa pa da se stvori plazma. Ova razređena, hladna plazma je pogodna za primenu na koži. Bolesnici osećaju samo nešto kao topao povetarac.

Dermatolozi, zajedno sa fizičarima iz Garhinga koji istražuju svemir, razvili su uređaj iz kojeg izlazi vetrić plazme. In neke vrste fena za kosu, izlazi plemeniti gas argon, koji prethodno prolazi kroz električno polje. Plazma koja tako nastaje, oko dva minuta se uperi na hronične rane i uništava ćelijske membrane bakterija koje su se tu eventualno nastanile. Lekari su veoma zadovoljni, a dermatolog Žorž Isbari kaže: „Mi smo u poslednjih pet godina uspešno izvršili oko 2.000 tretmana na više od 250 pacijenata, bez bolova ili bilo kakvih neželjenih dejstava.“

Vazduh umesto skupog argona

U međuvremenu, naučnici su otišli korak dalje: umesto skupog argona žele da u budućnosti koriste običan vazduh. Jer, i molekuli vazduha mogu uz pomoć električne energije da se pretvore u plazme. Fizičara Maks Plank instituta razvijaju uređaj koji je mnogo jednostavniji od prvobitnog „argonskog fena“ koji je unikat i košta 100.000 evra. Nadaju se da će novi fen koštati još samo 10.000 evra. To bi bila mogućnost da za široku primenu, pogotovo što bi dezinfekcija plazmom od običnog vazduha trajala samo dvadeset sekundi, kaže Gregor Morfil

Uskoro će početi prvi testovi sa pacijentima. Osim toga, planira se primena za brzu dezinfekciju ruku bolničkog osoblja. Pored toga što bi to ubrzalo proces dezinfekcije, nema neželjenih sporednih dejstava koja nastaju zbog korišćenja raznih tečnosti, tinktura i sprejeva. Mogućnosti koje nudi fen plazme su mnogobrojne. Na primer, njime bi mogle kod kuće da se dezinfikuju male posekotine, a uspešan bi mogao da bude i u prevenciji bolesti desni, paradentoze.

Autori: Helmut Nordvig / Gudrun Hajze / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević