Plavom kartom do posla u Nemačkoj

„EU smernica 2009/50/EC“: zvuči komplikovano, ali državljani zemalja van Evropske unije trebalo bi da se zbog tog propisa lakše zapošljavaju u Nemačkoj. Smernica je poznatija pod imenom Plava karta, po uzoru na američku Zelenu kartu. Plava karta je nova vrsta boravišne dozvole. Ona bi trebalo da u Nemačku, ali i ostale države Evropske unije, privuče visokokvalifikovane radnike. Propis je stupio na snagu zbog demografskih promena unutar mnogih članica Unije, to jest zbog promena u starosnoj strukturi stanovništva: naime, sve je manje mladih zaposlenih osoba koje će u budućnosti morati da izdržavaju sve veći broj penzionera. Plava karta jedna je od mnogih mera za regrutaciju visokokvalifikovane radne snage, objašnjava Hendrik Lerges, portparol nadležnog nemačkog ministarstva: „Novi propisi trebalo bi da podstaknu privredni rast i Nemačkoj dugoročno gledano osiguraju prosperitet.“

Uslovi za dobijanje Plave karte u Nemačkoj

Smernica je u Nemačkoj na snagu stupila 1. avgusta 2012 – godinu dana kasnije nego u većini zemalja Unije. Posebno je bila upečatljiva suzdržanost Nemačke kad je trebalo ukinuti restrikcije slobode kretanja osoba iz novih zemalja članica. Savezna vlada donela je odredbu o sedmogodišnjem prelaznom roku. Zvanični Berlin ne priznaje oklevanje. Zakasnelo uvođenje Plave karte nemačka vlada obrazlaže tvrdnjom da je za radnike iz zemalja koje nisu članice EU-a trebalo izraditi čitav niz novih propisa. „Sa pozicije vlade zakašnjenje se itekako isplatilo, budući da je ona ostvarila zadate ciljeve“ - kaže Lerges. On tvrdi da je u raznim područjima došlo do poboljšanja uslova: recimo, stranci s visokoškolskom diplomom u zemlji sada mogu da borave šest meseci ako traže zaposlenje. Slično je i sa studentima iz inostranstva: oni po završetku fakulteta svoj boravak u Nemačkoj mogu da produže za 18 meseci kako bi pronašli odgovarajući posao.

Međutim, ako neko želi da dođe u Nemačku s Plavom kartom, mora da ispuni određene uslove. Najvažniji od njih su minimalni prihodi: oni koji godišnje zarađuju manje od 44.800 evra bruto, u načelu ne mogu da dobiju Plavu kartu. Međutim, za deficitarna zanimanja, dakle zanimanja za koja u Nemačkoj nema dovoljno kvalifikovanih kandidata – recimo, informatičara, inženjera ili lekara – Nemačka je ipak otškrinula vrata: ovde su za Plavu kartu dovoljna primanja od 35.000 evra godišnje. Lerges ističe da donja granica nipošto nije nepromenjiva: „Ona se određuje prema osnovici iz koje se plaćaju doprinosi za penziono osiguranje pa se zato menja svake godine.“

Pre smernice o Plavoj karti boravišnu dozvolu mogli su dobiti samo stranci s godišnjim primanjima od minimalno 66.000 evra bruto. Ljudi sa plavom kartom i važećim ugovorom o radu, sada nakon tri godine mogu da dobiju neograničenu dozvolu boravka u Nemačkoj.

Plava karta kao nadzorni instrument za cenu rada?

Ipak, kritika ima, a one se pre svega odnose na donju granicu plate. Karl Brenke iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) u razgovoru za Dojče Vele kaže: „Nemačka poprilično odstupa u primeni evropskih standarda i zapravo se nikada nije držala propisa vezanih za Plavu kartu.“ Brenkeu naročito smeta to što je Nemačka za određena zvanja propisala donju granicu od 35.000 eura. „Učestvovao sam na glavnom saslušanju u parlamentarnom odboru i vlada je tamo jednostavno rekla ovo: 'To je politička odluka. Brisel zbog krize evra trenutno ima važnijih problema od intervencija zbog jednog jedinog propisa.'“ Brenke smatra da je ovo bila velika greška.

Vlada odgovara da će se ipak boriti da cena rada ostane stabilna. Recimo, Plavu kartu moći će da dobiju samo kandidati iz deficitarnih struka koji su prethodno prošli test Savezne agencije za zapošljavanje. „Njime ćemo proveravati odgovaraju li uslovi u kojima rade onima u Nemačkoj i da li je iznos koji zarađuju uobičajen tamo otkuda oni dolaze. Tako ćemo isključiti mogućnost obaranja cene rada“ - uveren je portparol Lerges.

Neizvesna budućnost Plave karte

Teško je reći koliko će ljudi u zemlju doći s Plavom kartom. Nemačka vlada još je 2000. godine nezavisno od Brisela pokrenula svoj pandan američkoj Zelenoj karti kako bi privukla visokokvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva, ali taj je eksperiment propao zbog manjka interesovanja. U tri godine prijavilo se tek 15.000 ljudi. S obzirom na sadašnji minimum primanja, nejasno je kakav će odjek Plava karta imati u inostranstvu i koliko će visokokvalifikovanim osobama nemačko tržište uopšte biti privlačno. Na primer, proteklih godina zemlju je napustilo oko 30.000 visokoobrazovanih Turaka. Njihov broj trenutno premašuje broj ljudi koji iz Turske emigriraju u Nemačku, tvrdi krovna organizacija turskih udruženja u Nemačkoj TGD.

Plava karta budi skepsu i kod Karla Brenkea iz Instituta za ekonomska istraživanja: „Pitanje je koliko su ljudi spremni da prihvate takve plate. Visokokvalifikovane osobe znaju koliko vrede, ne samo u svojoj domovini, nego u čitavom svetu. Ovako niskim platama Nemačka im baš i ne šalje poruku da su ovde dobrodošli.“ Prve rezultate, koji će biti objavljeni 2013. godine, dakle, ne treba iščekivati s preteranim optimizmom.

Autor: Fridel Taube
Redakcija: Jakov Leon