Platni promet na čekanju | Evropa | DW | 04.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Platni promet na čekanju

Srbija i Crna Gora imaju posredni platni promet, zbog čega građani i privreda godišnje gube desetine miliona evra. Iako su vlasti tražile da se uspostavi direktni platni promet, banke se opiru. Posebno crnogorske.

Platni promet predstavlja sva plaćanja pravnih i fizičkih lica kojima podmiruju novčane dugove, odnosno naplaćuju svoja potraživanja. Crna Gora i Srbija imaju posredni platni promet, odnosno novac između dve zemlje putuje preko treće, obično u Zapadnoj Evropi. To znači da novac privrednika iz Crne Gore koji ima račun u recimo mađarskoj banci u Podgorici, a kupuje proizvod iz Srbije, ide prvo do Budimpešte u centralu, a tek onda stiže do Beograda. To sve košta i provizije su veće nego da novac ide direktno od Podgorica do Beograda.

Da je to nepotreban trošak, smatra Miloš Golubović iz firme Veleteks. Robu sa Srbijom razmenjuje nekoliko puta mesečno i svaki put, kako kaže u razgovoru za DW, plaća visoke provizije. On je samo jedan od privrednika koji zbog posredničkog platnog prometa zajedno gube desetine miliona evra. „Nepostojanje direktnog platnog prometa sa Srbijom prvenstveno negativno utiče na troškove platnih transakcija kod komercijalnih banaka koji su znatno viši nego u domaćem platnom prometu“, objašnjava Golubović. „Poenta je da u vremenu krize svi težimo smanjenju troškova po svim osnovama te bi i ovo eventualno smanjenje svim učesnicima robnog prometa doprinelo poboljšanju poslovanja.“

Montenegro Milo Djukanovic

Tokom Đukanovićeve posete Beogradu "izražena spremnost" na dogovor, ali ništa konkretno nije urađeno

Banke kao kočničari

Iako su sada u pitanju dve suverene države, što podrazumeva tok novca po pravilima koja važe i kada sarađuju sa drugim državama, Vlade Srbije i Crne Gore su 2007. godine pokrenule ideju da uspostave direktni platni promet. Prvi razlog je obim robne razmene – godišnje ona iznosi više od 700 miliona evra, podaci su Srpsko-crnogorskog privrednog kluba. U ukupnom izvozu Srbije, Crna Gora zauzima četvrto mesto, a skoro trećina crnogorskog robnog prometa obavlja se sa Srbijom. Kako su članice CEFTE, činilo se primerenim da uspostave efikasniji i jeftiniji platni promet.

Ipak, glavni igrači su privatne banke. Slobodno tržište brani državi da im naredi kako da posluju sa inostranstvom, objašnjava za DW Slađana Prijić-Sladić iz Narodne banke Srbije. „Narodna banka više puta je predstavljala projekat bankama u Srbiji i Crnoj Gori. Kako učesnici mogu biti sve banke koje sa svojom centralnom bankom potpišu ugovor o učestvovanju u obračunu ovih plaćanja, to znači da nema smetnji da i banke iz Crne Gore učestvuju u ovom platnom sistemu, ali do sada nisu iskazale interes. Banke iz Srbije su odmah iskazale interes za učešće u međunarodnom kliringu plaćanja u evrima – trenutno u sistemu učestvuje 18 banaka iz Srbije.“

Bankama je ponuđen klirinški model platnog prometa, koji podrazumeva da srpske banke plaćaju obaveze lica iz Crne Gore u Srbiji u dinarima, a crnogorske – obaveze osoba iz Srbije u Crnoj Gori u evrima. Na kraju se podvuče crta i višak se „prebije“. To međutim zahteva da banke sa obe strane u svakom trenutku moraju imati dovoljno dodatnih sredstava da pokriju sve te obaveze, a one su nepredvidive. U razgovoru sa generalnim sekretarom Udruženja banaka Mirkom Radonjićem saznali smo zašto je ovaj sistem neprihvaljtiv za crnogorsku stranu: „Banke i dalje nisu zainteresovane za platni promet sa Srbijom na način kako im je ponuđeno, zbog ukazanih nedostataka tog sistema plaćanja sa tehničkog aspekta i aspekta likvidnosti, jer bi to uticalo na kreditnu aktivnost i profitabilnost banaka.“

Državnici o platnom prometu, ali uzalud…

Platni promet je bio tema i nedavnih međusobnih poseta visokih zvaničnika Srbije i Crne Gore. Tokom boravka premijera Ivice Dačića u Podgorici i uzvratne posete njegovog kolege Mila Đukanovića Beogradu, potvrđeno je da uspostavljanje direktnog platnog prometa između dve države treba da bude prioritet, kako bi se izbeglo davanje novca trećim stranama. Ipak, suštinski korak nije napravljen. U pokušaju DW da dobije odgovore šta država radi na tom planu, Ministarstvo finansija CG nas je uputilo na Centralnu banku, koja je odbila da razgovara o ovoj temi.

Za sada Miloš Golubović i drugi privrednici nemaju izbora. Visoke provizije u transakcijama sa Srbijom ostaju. Kako banke i nadležni ne mogu da nađu zajednički jezik, on im predlaže u kojem smeru da razmišljaju: „Evidentno je da je određeni broj istih komercijalnih banaka prisutan i u Crnoj Gori i Srbiji, što dovodi do logičnog zaključka da bi trebalo da postoji mogućnost povoljnijeg plaćanja između samih filijala.“

Autorka: Jelena Kulidžan, Podgorica
Odg. urednik: Nemanja Rujević