Plati porez ili prodaj stan?

Marija je u nedoumici. Proteklih godina iznajmljivala je turistima svoj stan u atinskoj četvrti Ambelokipoi i to je za nju bio finansijski spas. Ali grčki poreznici sada žele da vide nešto od tog novca koji ona ubire direktno od turista. Naime, svi koji tako nude svoje stanove, moraju da se upišu u registar i naravno da prijave prihod koji su tako ostvarili. Ako su na taj način zaradili manje od 12.000 evra, država želi 15 odsto – ako je stan bio iznajmljen do 90 dana. Ako je više od toga, onda porez može da bude i 35 procenata. Onaj ko prekrši taj zakon, može da bude kažnjen novčanom kaznom od najmanje 5.000 evra.

Marija, naravno, još uvek ne zna šta da radi – odnosno da li će da se ogluši o taj propis i da zadrži svih 40 evra koliko za dan dobija od gostiju - u nadi da poreznici neće da je uhvate. Njima to, međutim i neće biti preterano teško s obzirom na to da ona, kako bi privukla turiste, mora da na internet-platformi tačno navede gde joj je stan.

Ili će morati da poveća cenu iznajmljivanja kako bi mogla da plati porez. Kaže da više ne može bez prihoda koji je tako ostvarivala i dodaje da je stan postao ujedno i njen blagoslov i njeno prokletstvo. S jedne strane, naravno da je dobro imati stan i ne brinuti so i oko toga u starosti. Ali s druge strane, to je za nju postalo preveliko finansijsko opterećenje: kupila je stan pre krize za oko 100.000 evra i za to je podigla kredit. Naravno da nije znala da će se u krizi njeni prihodi smanjiti za gotovo trećinu, a da će rate i uslovi kredita ostati isti.

Iznajmljivanje joj je u suštini bio jedini izlaz: „Ako iznajmljujem stan na nekoliko dana tokom kojih se privremeno preselim kod roditelja, onda ostvarujem mali, dodatni prihod i s tim novcem mogu da otplaćujem kredit.“ Ali i grčka država panično traži nove izvore prihoda, pre svega zato što u toj zemlji svima još uvek nije jasno da prihodi moraju da se prijavljuju i da na njih mora da se plaća porez.

Više turista – manji prihodi

Samo na američkoj platformi „Airbnb“ gde svako može da ponudi smeštaj turistima, ima oko 30.000 nekretnina u Grčkoj. Atina novim zakonom u budžet želi da slije najmanje 250 miliona evra. Pritom nisu grčki poreznici jedini koji su insistirali na donošenju takvog zakona protiv „divljih“ ugostitelja: Andreas Andreadis, koji je na čelu grčkog Udruženja turističke privrede (SETE), još prošle godine se žalio na „nelojalnu konkurenciju“ privatnih smeštaja. Novi podaci grčke centralne banke takođe su dokaz da veliki novac odlazi u nepoznatom smeru: prošle godine je od januara do novembra Grčku posetilo više od 24 miliona turista, što je gotovo 5 odsto više nego u godini pre toga, ali su se, uprkos tome, evidentirani prihodi od turizma – smanjili. U 2015. oni su iznosili oko 14 milijardi evra, a prošle godine čitavu milijardu manje.

Da li su za to krivi privatni ponuđači smeštaja? „Verujemo da je to povezano, ali na žalost ne raspolažemo tačnim podacima“, kaže portparol Udruženja Ksenofon Petropulos. U razgovoru za DW on pozdravlja donošenje novih propisa, ali i upozorava da i u njemu ima nekih nedostataka – na primer kada je reč o gornjoj granici od 12.000 evra godišnje: „Siguran sam da će sada mnogi ponuđači nekako da nameste da zarađuju ispod te granice i da će zbog toga da plaćaju mnogo manje poreza.“

Petropulos doduše priznaje da sigurno ima i drugih razloga za manje prihode. Politička nesigurnost takođe šteti prihodima ugostitelja. Tek nakon turističke sezone okončana je prva provera napora grčke vlade da sprovede mere štednje, mnogo kasnije nego što je bilo planirano. „Ta odlaganja izazvala su spekulacije o tome šta će biti sa Grčkom. Zato smo na žalost bili prisiljeni da stranim tur-operatorima nudimo veoma niske cene, kako bismo privukli turiste u zemlju“, žali se portparol SETE.

Platiti porez ili prodati?

Toj nesigurnosti se u suštini ne vidi kraj: grčka vlada ponovo pregovara sa zajmodavcima i sada se čeka druga provera grčkih prihoda i rashoda. Pritom sada više nije samo Atina nepoznanica u pregovorima – naime, jedan od sagovornika je i Međunarodni monetarni fond, a s obzirom da tu najveću finansijsku težinu nose Sjedinjene Američke Države, veliko je pitanje hoće li današnji Vašington uopšte želeti da pomaže Grčkoj i Evropi. To će biti tema i za ministre finansija zemalja evrozone na sastanku 20. februara.

Što se tiče Marije, ona je već razmišlja o tome da proda stan, jer onda više ne bi imala briga niti sa porezima, niti s kreditom. Za iznos koji sama plaća, mogla bi da plaća najamninu, jer su i one u Atini zbog krize – pale. Ali ako se sve sabere i oduzme – ni to joj nije rešenje: „S obzirom na sadašnje stanje na grčkom tržištu nekretnina, za ovaj moj stan dobila bih najviše 60 do 70 hiljada evra, a pre nekoliko godina sam ga platila 100.000 i u međuvremenu plaćala kamate. Pametna investicija izgleda drugačije“.