Planeta više ne može da nas hrani

Ahim Štajner, šef programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, UNEP, kaže:

„Živimo na planeti na kojoj se broj stanovnika za dva veka povećao sa milijardu i po na šest i po milijardi, a za četrdesetak godina biće ih devet milijardi. Moramo shvatiti da problem nije, na primer, samo nestašica nafte, nego će svega biti premalo.“

O tome sa čime će se suočiti buduće generacije Čarls Hopkins, profesor sa Jork univerziteta u Torontu, kaže:

„Naši naslednici moraće da nađu nova rešenja. Na primer, kako sa manjih obradivih površina obezbediti hranu za 50 odsto više ljudi. Pedeset odsto više ljudi moraće da izađe na kraj sa manje vode, jer već danas crpemo praistorijske rezerve podzemnih voda. Moraće da vide kako da žive gotovo bez ribe, jer su mora već opustošena. A ne zaboravimo da se mora utrostručiti proizvodnja energije, pri čemu neće smeti da se oslobađa ugljendioksid.“

Za američki standard – četiri i po planete

U najnovijem izveštaju nezavisnog vašingtonskog instituta „Vorldvoč“ izračunato je koliki standard može da izdrži planeta. Ako bi svih šest i po milijardi stanovnika danas imali američki standard bile bi im potrebne četiri i po planete, Evropljani su nešto skromniji – njima bi bile dovoljne tri, ali i prosečni standard Tajlanda ili Jordana već prevazilazi mogućnosti planete.

Recepti koji su bili u redu kada je na Zemlji živelo milijardu i po do dve milijardi ljudi i kada je bilo dovoljno resursa za sve odavno više ne važe. Mora da se menja ne samo privreda, nego i ponašanje svakog pojedinca kada je reč o potrošnji. Šef UNEP-aa Ahim Štajner kaže:

„Već danas je nešto sasvim izvesno – nećemo moći mirno da živimo zajedno na ovoj planeti ukoliko privredne modele 20. veka jednostavno prenesemo u 21.“

Autori: H. Jepesen / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković