Pisce hapse i u Evropi | Mozaik | DW | 15.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pisce hapse i u Evropi

Povodom Međunarodnog dana uhapšenih pisaca, PEN klub upozorava na demokratske nedostatke u Evropi. Još je teža situacija u ostatku sveta gde se položaj nepodobnih autora sve više pogoršava i postaje sve opasniji.

Od 1980. godine Međunarodni klub pisaca PEN, svakog 15. novembra podseća na sudbine autora i novinara koji se nalaze u zatvorima, koji su uhapšeni, progonjeni ili ubijeni. Samo u prvoj polovini ove godine, širom sveta smrtno je stradalo sveukupno 25 pisaca i novinara, samo zbog toga što su obavljali svoj posao. Ali, njihovi životi nisu ugroženi samo u Kini ili u Siriji. I u mnogim drugim zemljama su pisci, kao i novinari, izloženi svakodnevnom proganjanju i opasnostima.

Saša Fojhert je germanista i predaje na univerzitetu „Justus Libig“ u Gisenu. Od maja 2012. godine nalazi se na funkciji zamenika predsednika PEN-a Nemačke.

DW: Vaša organizacija povodom Međunarodnog dana uhapšenih pisaca upozorava na smanjenje demokratije u Evropi. Zašto?

Saša Fojhert: „U Evropi trenutno postoje dva žarišta: jedno je sigurno Turska. Tamo već mesecima primećujemo nedostatak slobode izražavanja mišljenja. Trenutno se Turska na međunarodnoj listi zemalja koje najviše proganjaju pisce nalazi pri vrhu. Druga zemlja koja nam u Evropi zadaje brige je Mađarska. Tamo doduše postoji demokratska vlada, ali uprkos tome, mere koje se tamo preduzimaju sve su drugo samo ne demokratske. Dakle, problem slobodnog izražavanja mišljenja nije samo nešto što postoji u Aziji ili Africi, već i ispred naših vrata. „

Uhapšeni novinar u Pakistanu

Uhapšeni novinar u Pakistanu

Da li po Vašem mišljenju političari u Evropi preduzimaju dovoljno po tom pitanju? Mađarska je ipak članica Evropske unije.

„EU po mom mišljenju čini premalo. Loša situacija u Mađarskoj se, doduše, tematizuje, ali pritisak bi trebalo da postane još jači. Po tom pitanju postoji još mnogo prostora za delovanje, upravo zato što je Mađarska članica EU.“

Da li su Vam poznati konkretni slučajevi proganjanja pisaca u Mađarskoj ili u Turskoj?

„Da, pre svega iz Turske. Tamo se često progone kurdski pisci; oni koji na primer govore o genocidu. U Mađarskoj je pre riječ o sveopštoj društvenoj klimi u zemlji koju truje sama vlada. U međuvremenu je već došlo do toga da se neki autori više ne usuđuju da izlaze pred javnost.“

U kolikoj meri se situacija za progonjene pisce i novinare širom sveta poslednjih godina promenila, ne samo u Evropi već i van nje?

„Bilans je zastrašujuć. Ako pogledamo statistike PEN kluba, uočićemo da je u prvoj polovini 2012. godine širom sveta ubijeno 25 autora i novinara, 155 je uhapšeno, 56 su doživeli pretnje, dok ih je 70 bilo izloženo mučenju. Polazimo od toga da je tim brojkama obuhvaćen samo mali deo. Novi fenomen je da se sloboda mišljenja ne potiskuje samo od strane vlada već i od strane raznih nevladinih grupacija. U Meksiku na primer mafija proganja, ubija i sprečava novinare i autore pri obavljaju njihovog posla. I u Kini postoje još uvek veoma veliki problemi. Najpoznatiji pisac Kine se trenutno nalazi u zatvoru. To je dobitnik Nobelove nagrade za mir, Liju Ćiaobo. Nama čak nije ni poznato gde se on tačno nalazi. U sklopu našeg programa „Pisci u egzilu“ (Writers in exile), u okviru kojeg svake godine dodeljujemo pet stipendija i neku vrstu azila u Nemačkoj, ove godine smo doveli jednog novinara iz Sirije. On je u svojoj zemlji bio mučen i bilo je potrebno mnogo truda dok nije uspeo da izađe iz zemlje.“

PEN centar Nemačke

PEN centar Nemačke

U Siriji i u drugim arapskim zemljama dogodile su se u poslednje vreme mnoge akcije putem interneta, na primer preko društvenih mreža poput „Fejsbuka“, s ciljem informisanja javnosti o sudbinama pojedinih pisaca. Da li takve akcije pomažu?

„Svaki oblik iznošenja situacije u javnost je koristan. I mi smo od ove godine zastupljeni i na 'Fejsbuku' i na 'Tviteru'. Primetili smo da su naše aktivnosti na tim mrežama primećene. Osim toga, to je i jedan od načina gde svaki pojedinac može da izrazi svoju solidarnost sa autorima širom sveta. Izaći u javnost je zapravo jedino što mi možemo da učinimo. Naime, privući svetsku pažnju je nešto što diktatorski sistemi ne podnose. A za poneke autore popularnost u inostranstvu može čak da bude i neka vrsta životnog osiguranja.“

Kako Vi ocenjujete uticaj PEN kluba? Koliko taj klub može da učini?

„Verujem da možemo štošta da učinimo. Veoma se trudimo da, kao što sam rekao, informišemo javnost o situaciji. Lično smo u kontaktu sa uhapšenim autorima, a na raspolaganju nam stoji i spomenuti program 'Pisci u egzilu'. Ipak, uprkos tome, moj prethodnik Dirk Zager je uvek govorio da se zadatak PEN kluba može uporediti sa 'košuljom prekratkih rukava'. U svakom slučaju, želeli bismo da imamo još više uticaja. Mislim da je PEN poslednjih godina izgubio na značaju. U prošlosti smo pravili greške. Na primer, predugo smo čekali dok se nismo priključili na društvene mreže na internetu. Uprkos tome, mislim da je PEN još uvek važan i da naš rad u svakom slučaju ima smisla.“

Autori: Jan Bruk / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković