1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pisa u Srbiji

Rezultati PISA testa za srednjoškolce, po kojima su srednjoškolci u Srbiji na 33 mestu od 37 zemalja, izazvali su različite reakcije prosvetnih vlasti i svih onih koji se bave problemima obrazovanja u Srbiji.

Sudija Pisa donosi mnogima glavobolje

Sudija Pisa donosi mnogima glavobolje

Ministarstvo prosvete i sporta Vlade Srbije je u prvim reakcijama iznelo mešavinu negiranja važnosti testa, i tvrdnji da su učenici u Srbiji inteligentni jer pobeđuju na mnogim svetskim takmičenjima. Refik Šećibović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši pomoćnik ministra prosvete zadužen za srednjoškolsko obrazovanje, kaže u razgovoru za Radio Dojče Vele da je takva reakcija razumljiva, jer je to njihov politički zadatak; on istovremeno daje svoje viđenje rezultata PISA testova u Srbiji:

«Kao čovek koji prati obrazovanje i sve ono što se događalo poslednjih 15 godina, ne mogu da kažem da sam iznenađen. Jer, sve ono što nam se dešavalo u obrazovanju i sa stanovišta objektivnih i sa stanovišta subjektivnih problema, uticalo je da je naš sistem dosta ruiniran, da se dogodilo dosta stvari koje su negativne za razvoj samog sistema, a to se najviše odražava kad su u pitanju deca i njihova znanja i njihove sposbnosti. Međutim, ono što treba reći je da ovaj sistem testiranja ustvari pokazuje i zastarelost našeg pristupa obazovanju, jer ova vrsta testiranja govori i o sposobnostima dece da rešavaju određene probleme a mi smo očito u obrazovanju najslabije razvijali te karakteristike, i u ospobljavanju nastavnika da tako uče decu da rešavaju određene probleme. Mislim da ima dosta objektivnih okolnosti, to su sankcije, to je rat, pitanje štrajkova, besparice, međutim, to je jedan dugotrajan proces koji je ruinirao odnose u obrazovanju koji su se prelomili na ovim rezulatatima koje smo mi dobili».

Rezultati pomenutih testova pokazuju da srednjoškolci u Srbiji dobijaju nefunkcionalno znanje, što je i povod da našeg sagovornika pitamo šta je razlog tome da u Srbiji učenici završavaju srednju školu sa znanjima koja ne umeju praktično da primene:

«Zato što mi dugo nismo menjali način rada u školama, i što mi imamo jedan osnovni problem, i fali nam nekoliko stvari koje nismo prepoznali, bez obzira čak i kada smo bili pod sankcijama smo to mogli da uradimo, a to je da nemamo jedan strateški okvir šta mi hoćemo od našeg obrazovanja. Znači, kakav je naš odnos prema obrazovanju, kao društva, a ne samo kao ljudi koji se bave obrazovanjem. Prvo, mi od obrazovanja očekujemo da je to samo jedna prolazna faza, znači, nemamo taj razvojni koncept, a taj razvojni kocept bi ustvari trebalo da se ogleda u znanjima i sposobnostima mladih da razvijaju moderno društvo. Znači, da smo napravili jedan strateški okvir onda nas ne bi iznenadilo ono što se dešava, i druga stvar, koja mislim da je još važnija od strateškog okvira, to je ono što su imali Slovenci, i mnoge evropske zemlje a to je politički konsenzus šta mi hoćemo od našeg obrazovanja, bez obzira da li je u pitanju opšte obrazovanje, osnovno, srednje, ili visoko obrazovanje».

Profesor Šećibović takođe primećuje da postoji prilično velika razlika između nivoa znanja i obrazovanja dece u Beogradu i ostatku Srbije:

«Mi imamo ustvari konecntraciju kvaliteta u 10 do 15 gradova u Srbiji, tako da može tačno da se zna koje su najjače gimnazije, koji su najjači fakulteti, koje su najjače više škole upravo zbog te koncentracije, tako da imate veliku disproporciju u regionama, ne samo u odnosu Beograd- ostali delovi Srbije. Međutim, ono što zabrinjava je što su te razlike izuzetno velike. Znači, izuzetno velike i što se deo kvalitetnih kadrova centralizuje prema određenim mestima i kasnije odliva iz zemlje. Mislim da će to stvoriti veliki problem primene novih tehnologija na čitavoj teritoriji Srbije, kad tad, mislim za 5-10 godina kada privreda počne da radi mi ćemo imati jedan ozbiljan problem da ovo što su znanja i veštine koje treba da dobijemo, čak i ako izvršimo ono za šta se ja borim a to je šok terapija u obrazovanju, mi ćemo imati problem da nađemo kadrove koji će pokriti potrebe privrede kad izađe iz privatizacije i tranzicije».

Pitanje koje se nameće nakon loših rezulatata PISA testova je kakve posledice to ostavlja po dalje obrazovanje kada ti đaci, sa takvim obrazovanjem iz srednje škole, stignu na fakultete:

«E pa to je ono što je ključno pitanje. Ja sad moram da vam kažem jedan podatak koji potvrđuje ovo testiranje. Vidite, mi smo radili pre jedno dva meseca istraživanje kada je u pitanju odnos prema tržištu rada. Znate, mi u 13 generacija srednjoškolaca u Srbiji imamo jednu generaciju koja ne završi srednju školu. Mi sada imamo negde oko 90.000 mladih ljudi do 27 godina koji su išli u naš sistem obrazovanja, i nemaju završenu srednju školu. A kada dođete na faklutet situacija je još lošija, onda imate da svaka druga generacija ne završava fakultet. To je ta neefikasnost i nesposobnost našeg obrazovanja, i mi se onda oslanjamo na neke karakteristike i improvizacije. Ako pogledate odnos broja upisanih i broja svršenih studenata onda imate vrlo ozbiljne probleme da kažete zašto mi finansiramo i održavamo ovakav sistem obrazovanja, da li zbog toga da bi održali neki status quo ili da bi zadržali neke monopole. Posledice za nas će biti nešto što može da bude vrlo opasno za mladu generaciju a to je da oni dobiju vrlo dobru konkurenciju u obrazovnim ustanovama u okolini, i da dođemo u situaciju da više ni najbolji učenici ne dolaze više na naše fakultete. Znači, odnos srednje škole i fakulteta može doći u bitno pitanje kada je u pitanju državni sektor».

  • Datum 28.01.2005
  • Autor Ivica Petrovic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoO
  • Datum 28.01.2005
  • Autor Ivica Petrovic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoO