1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pirinač koji cveta samo noću

Do 2050. na svetu će biti više od devet milijardi ljudi. Postavlja se pitanje - od čega će živeti ako klimatske promene budu toliko uticale na useve da više ni pšenica, ni pirinač ne budu uspevali?

I biljke bi morale biti otpornije

I biljke bi morale biti otpornije

Rešenje je, kažu stručnjaci, u "divljim precima" sadašnjih kultivisanih biljaka koje nam služe za hranu. Kako bi se osigurale dovoljne zalihe hrane za više od devet milijardi ljudi 2050. godine, i poljoprivredna proizvodnja bi trebalo da se poveća za 70 odsto, procenjuje Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Međutim, klimatske promene će pogoršati uslove za uzgajnje biljaka potrebnih za život, kao što su pšenica, pirinač, krompir i kukuruz.

Global Crop Diversity Trust, odnosno svetski fond za očuvanje raznovrsnosti kultivisanih biljaka, smatra da bi "divlji preci" kultivisanih biljaka mogli pomoći da obezbedimo hranu za devet milijardi ljudi.

Rešenje u genetičkoj raznolikosti divljih predaka

Deutschland Verbraucher Lebensmittel Preise Maisspeicher

Konkretno, rešenje za očuvanje čoveku korisnih biljaka, direktor firme Global Crop Diversity Trust, Keri Fouler, vidi u genetičkoj raznolikosti njihovih divljih predaka.

"Poznato nam je da su divlje biljke po pravilu dosta otporne. One rastu pod uslovima, koji bi današnjoj poljoprivredi predstavljali problem. Neke od njih su otporne na vrućinu i izdržavaju razdoblje suše. I kad malo bolje pogledamo u budućnost i prognoze stručnjaka za klimu, onda su upravo to osobine potrebne našim kultivisanim biljkama, i to već u skoroj budućnosti ".

Ovaj poljoprivredni stručnjak navodi tako primer jedne sorte pirinča koja cveta samo noću. Ta osobina bi mogla da pomogne i drugim sortama pirinča da izbegnu štetan uticaj visokih dnevnih temperatura, dok sija sunce. Ili pak primer jedne sorte krompira koji ne može da istruli.

„Postoji jedna sorta koja je otporna na bolest od koje truli krompir. U 19. veku je upravo ta bolest, izazvala istorijsku glad u Irskoj. Taj gen koji stvara rezistenciju na truljenje ugrađen je u 40 odsto biljaka krompira u SAD, ali i u drugim sortama, širom sveta.“

Seme divljih biljaka mora se prvo kultivisati

Mada je ogromna korist divljih biljaka nesumnjiva, samo jedan mali deo tog semenskog materijala se čuva u specijalnim bankama.

Zbog toga je pokrenuta međunarodna kampanja u kojoj su istraživački centri, poljoprivredni instituti, botaničke bašte i poznavaoci biljnog sveta širom Zemlje počeli da skupljaju divlje biljke, među kojima su i divlji preci najvažnijih žitarica današnjeg doba.

Kampanja bi trebalo da traje maksimalno 10 godina, jer se pre upotrebe u poljoprivredi, seme divljih biljaka mora se prvo kultivisati – a za to je potrebno još 7 do 10 godina.

"Divlja biljka se prvo mora ukrstiti sa kultivisanom sortom. Tek se onda može videti kakve osobine ima: kolika je otpornost na sušu ili na štetočine i bolesti. Zatim se biljka mora tako uobličiti da je mogu sejati uzgajivači i poljoprivrednici. Traže se otporne biljke koje istovremeno daju veliki prinos".

Veliki izazov za naučnike i poljoprivrednika

Rezultati ukrštanja biljaka biće ubačeni u banku podataka, koja će biti na raspolaganju svim zainteresovanima, dodaje Fouler i pita se da li će ovaj projekat biti završen na vreme?

Jer, broj ljudi na svetu naglo se povećava, a time i potreba za namirnicama. Keri Fouler kaže da klimatske promene predstavljaju najveći izazov u poljoprivredi u proteklih 12.000 godina, ali veruje da će uzgoj i kultivisanje divljih predaka današnjih biljaka, obezbediti dovoljno hrane za ljude i za 40 godina.

Autori: Irene Kuaile, Dijana Roščić

Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM

  • Datum 08.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qp4d
  • Datum 08.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qp4d