1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pirati, zemljotres, razoružanje…

Nemački komentatori danas se najviše bave učestalim napadima pirata, otklanjanjem posledica zemljotresa u Italiji i razoružanjem.

default

Kenijski policajci čuvaju gusare zarobljene prilikom jednog od napada

List Braunšvajger cajtung bavi se učestalim napadima pirata i piše:

„Nije slučajno što pirati napadaju nedaleko od obala Somalije. Zemlja je politička ruševina. Posle desetogodišnjeg građanskog rata niko više ne veruje političarima. Sever Somalije je praktično nezavisan i tu pirati ne moraju da strahuju od bilo kakve kazne. Poslednji napadi na brodove pokazali su da je vojna akcija ispred obala Somalije usmerena na otklanjanje simptoma, ali ne i uzroka. Otmice su postale mračan posao kojim se obezbeđuje egzistencija. Međunarodna zajednica morala bi da preispita politiku prema Africi. Morala bi da pregovara sa onima koji štite pirate – primena sile je tu tek od drugostepenog značaja“.

Međunarodni sud za gusare

O istoj temi list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Ono što je hitno potrebno jeste jedinstveno međunarodno krivično pravo koje bi se odnosilo na gusarstvo i sud za piratstvo sa međunarodnom nadležnošću. Već postoji Međunarodni sud za pomorsko pravo – u Hamburgu. Pored toga što je nadležan za sporove na moru morao bi biti nadležan i za gusarstvo“.

Povodom tradicionalnih uskršnjih marševa list Noje osnabriker cajtung piše:

„Ove godine smer je dobar. Nekada je bilo pogrešno što je mirovni pokret demonstrirao protiv nuklearnog oružja u Nemačkoj – u vreme hladnog rata ono je garantovalo njen opstanak. Ali, danas je ispravno što učesnici uskršnjih marševa zahtevaju da se to oružje potpuno ukloni iz zemlje.

To je i logično – danas se smatra da najveću opasnost predstavlja mogućnost da se teroristi domognu nuklearnog oružja. Zato su za njegovo čuvanje mnogo bolja centralno obezbeđena američka skladišta, nego depoi u blizini reke Mozel u Rajnland Pfalcu“.

Loše iskustvo

Povodom zemljotresa u Italiji list Lajpciger folkscajtung piše:

„Obnova će koštati milijarde evra koje država nema. Upravo u Italiji, gde polovina stanovnika živi u trusnim područjima, nije obavezno osiguranje protiv prirodnih katastrofa, tako da ni sada građani od osiguranja neće dobiti ništa. Dosadašnja iskustva sa otklanjanjem posledica zemljotresa nisu ohrabrujuća: u Mesini, koju je pre 101 godine zemljotres sravnio sa zemljom i gde je tada poginulo 80 hiljada ljudi i dan danas stotine porodica žive u barakama koje su (kao nužni smeštaj) sagrađene posle tog zemljotresa. Od slične sudbine danas strahuju postradali u okolini Lakvile“.

Italien Erdbeben Ein Bagger gräbt sich durch die Trümmer einer eingestürzten Kirche

Ruševine crkve u Lakvili

List Drezdner nojeste nahrihten komentariše najnovije poteze američkog predsednika Baraka Obame:

„Poruke iz Bele kuće su protivrečne. Ratovi u Iraku i Avganistanu prevazilaze finansijske i kadrovske mogućnosti SAD. I Obama sada pribegava onom zbog čega je kritikovao predhodnika – finansira ratove vanrednim budžetom. Suma koju predsednik traži, 83 milijarde dolara, veliki je novac u vreme svetske recesije.

S druge strane, više je nego pozitivna odluka o zatvaranju tajnih zatvora CIA. Tom odlukom i zabranom metoda saslušanja koje se graniče sa mučenjem novi čovek u Beloj kući pokazuje da mu je stalo do drugačijeg pristupa u borbi protiv terorizma, mada ne može uvek da sprovede to što želi“.

Turska i EU

List Rajniše post piše da je bivši ministar spoljnih poslova i počasni predsednik liberala Hans Diter Genšer upozorio da prijem Turske u EU ne bi smeo biti tema predizborne kampanje u Nemačkoj. U intervjuu listu Genšer je rekao da bi trebalo najozbiljnije shvatiti izjave američkog predsednika Baraka Obame da je Turskoj mesto u EU i dodao da je još je vlada kancelara Konrada Adenauera nagovestila Turskoj punopravno članstvo u EU. „Nemačka je, dakle, davno obećala ono što sada Obama želi“, rekao je Genšer.

Što se NATO tiče, Genšer smatra da bi u novim svetskim okolnostima ponovo trebalo definisati i njegovu ulogu. „Verovatno niko ne želi NATO u ulozi svetskog policajca“, izjavio je Genšer za „Rajniše post“.

Ekonomska kriza očigledno utiče i na bolovanja i berlinski list Velt piše:

„Od ujedinjenja Nemačke bolovanja su u prvom tromesečju ove godine na najnižem nivou. Od januara do marta 2009. godine izgubljeno je u proseku 3, 26 odsto radnog vremena – to je pad od pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Stručnjaci smatraju da je od presudnog uticaja na smanjenje bolovanja strah zaposlenih za radna mesta u vreme privredne krize. Pre deset godina u prvom kvartalu zbog bolovanja je izgubljeno 25 odsto više radnog vremena – 4,4 procenta“.

ii/nb/dpa

  • Datum 11.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HUn6
  • Datum 11.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HUn6