1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pionir među modernim univerzitetima

Dovoljno je pomenuti imena Alberta Ajnštajna ili braće Grim. Oni su, između ostalih, predavali na berlinskom Humbolt univerzitetu koji je osnovan pre 200 godina. Ideja Vilhelma fon Humbolta živi i danas.

Spomenik Humboltu

Spomenik Humboltu

Vilhelm fon Humbolt izgleda opušteno i zrači samopouzdanjem – i kada je od kamena, kao što je to slučaj sa skulpturom ovog velikog državnika koja krasi ulaz u glavnu zgradu Berlinskog univerziteta. „Mislim da s pravom mogu utvrditi da sam dao novi podsticaj školstvu u ovoj državi, a ono do čega mi je lično najviše stalo jeste otvaranje novog univerziteta u Berlinu“, rekao je svojevremeno Humbolt.

Vilhelm fon Humbolt je s pravom bio ponosan na novu ustanovu. Ona je prvi put povezala istraživanje i učenje i tako postala primer za druge univerzitete otvorene širom sveta. Duh univerziteta osnovanog 1809. godine i danas je aktuelan i cenjen, kaže predsednik Univerziteta Kristof Markšis: „1809. nije bilo ni stolova ni stolica a po zidovima se širila plesan. Mi imamo malo više, imamo stolove i stolice, a plesan smo sanirali. Još je živ stari duh koji ne popušta pred teškoćama!“

Među profesorima 29 nobelovaca!

Humboldt Universität in Berlin Flash Format

I pored prazne državne kase, pruski političar Vilhelm fon Humbolt pobrinuo se za to da prvi semestar počne – sa 256 studenata i 52 profesora. Danas ovaj univerzitet nudi više od 240 studijskih grupa, od nauke o afričkim narodima do zubne medicine. Čak 13 odsto od oko 34.000 studenata čine stranci – iz više od 100 zemalja. Mit zvani Humbolt još uvek ima privlačnu snagu: „Ono što je ideal obrazovanja Vilhelma fon Humbolta i što je nekada zaista bilo novo, može ovako da se sažme: nema istraživanja bez učenja, ni učenja bez istraživanja. To znači da su ljudi koji rade na univerzitetu aktivni u obe oblasti“, naglašava potpredsednik Univerziteta Uve-Jens Nagel.

Spaljivanje knjiga ispred univerziteta: 10. maj 1933. godine

Spaljivanje knjiga ispred univerziteta: 10. maj 1933. godine

Tokom svoje 200-godišnje istorije, Humboltov univerzitet je dao 29 nobelovaca – među njima su Albert Ajnštajn, Maks Plank i Fric Haber. U istoriji ove ustanove je bilo i mračnih poglavlja: u vreme nacionalsocijalizma su otpuštani jevrejski, socijalistički ili komunistički predavači, a slike spaljivanja knjiga 1933. pred zgradom Univerziteta su obišle svet. Danas ova institucija ne spada u elitne nemačke univerzitete, ali mit je i dalje tu – koliko god samo od njega teško moglo da se živi.

Autori: Sabine Damaške / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 16.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pfas
  • Datum 16.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pfas