1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pet vekova turskog jarma ili prosperiteta?

U Frankfurter algemajne cajtungu danas nalazimo zanimljiv članak o Balkanu i njegovim osmanskim vremenima. I danas se raspravlja da li je to bilo vreme jarma i terora ili vreme cvetanja Balkana.

default

Turci danas govore o Otomanskom carstvu kao oazi tolerancije

„Kada turski premijer Erdogan ili njegov ministar spoljnih poslova Davutoglu dođu u neku balkansku državu, retko će propustiti da u svojim govorima pomenu osmanlijsku epohu kao ’zlatno doba’ regiona. Pre svega je Sarajevo Turcima priraslo za srce“, piše za Frankfurter algemajne cajtung stručnjak za Balkan Mihael Martens: „U istorijskom jezgru bosanske prestonice, turske televizije snimaju sapunske opere u kojima se veliča imperijalna prošlost Osmanskog carstva. Sve više turskih turista dolazi u Sarajevo. Iz Turske perspektive, pet vekova osmanske vladavine na jugoistoku Evrope bili su blagoslov za region – vreme tolerancije i mira. Način na koji Ankara vidi ovu prošlost u Evropi opisao je ministar spoljnih poslova Davutoglu krajem 2009 u govoru kojim je u Sarajevu otvorio konferenciju Osmansko nasleđe i muslimanske zajednice Balkana. On je ukazao da u Sarajevu crkve – pravoslavne i katoličke – već vekovima postoje pored džamija i sinagoga, što je dokaz dobronamernosti osmanskih vladara. Sarajevo je čudo, neka vrsta minijature tog nasleđa. Onaj ko razume Sarajevo, razume i čitavu osmansku istoriju. Baš kao što Hegel simbolizuje nemački mentalitet 19. veka, i Sarajevo kao prototip osmanske civilizacije reprezentuje uspon Balkana pod turskim vođstvom, utvrdio je Davutoglu.

Njegov govor je izazvao veliku pažnju, ali ne i nepodeljeno slaganje u regionu u kome političari i istoričari u Republici Srpskoj i Beogradu to smatraju izrazom neoosmanskih vlastodržačkih aspiracija. Začas se rasplamsala stara balkanska diskusija: da li je osmanska epoha bila zlatno doba ili era turskog jarma, kako je predstavljena u udžbenicima istorije Grka, Bugara i Srba (ali i većinski muslimanskih Albanaca)? Sasvim polako se probija i mišljenje prema kome bi istina mogla biti negde na sredini između ta dva pola.“ […] Autor podseća da su svojevremeno konkvistadori ili Venecijanci, Habzburzi i drugi, tokom osvajanja ili vraćanja teritorija pod svoju kontrolu nemilice proterivali muslimane, dok su Jevreji i hrišćani u Osmanskom carstvu bili tolerisani – „tako je bilo na novoosvojenom Kosovu i u Bosni, gde su Turcima pali šaka rudnici. Jedan od najproduktivnijih je bio rudnik srebra u bosanskom gradiću Srebrenici, čije ime se danas povezuje isključivo sa masakrom jedinica generala Mladića nad bosanskim muslimanima. Više od pet vekova pre toga, Osmanlije su hrišćanskim rudarima (…) garantovale versku slobodu, jer su sultanovom carstvu bili preko potrebni radnici. Garantije verskih sloboda u ovom slučaju su postojale samo zbog eksploatacije ruda, koju bi iseljavanje rudara svakako bilo ugrozilo. I inače se iza osmanske tolerancije često krila ekonomsko-politička strategija, kao u slučaju ponovnog naseljavanja opustošenog Soluna Jevrejima proteranim iz Španije.“

Bosnische Sefarden und Osmanisches Reich Flash-Galerie


„Istovremeno je pola milenijuma osmanske vladavine na Balkanu bilo obeleženo i sistematskom diskriminacijom hrišćana i Jevreja. Kamene crkve i manastiri praktično više nisu smeli da se grade a popravljanje je bilo dozvoljeno samo ako se plati veliki mito. Svedočenja Jevreja ili hrišćana pred islamskim sudovima nisu vredela ništa. Hrišćani su morali da sjašu sa konja kada bi sreli muslimana, i to je bio deo politike sistematskog ponižavanja. […] Ono što islam na Balkanu zaista čini modelom za Evropu, jeste mešavina osmanskih i habsburških uticaja – pre svega u Bosni. Za vreme habsburške vladavine u Bosni i Hercegovini (1878-1918) bosanski muslimani su uživali toleranciju kakvu hrišćani ili Jevreji pod osmanskom vladavinom nisu doživeli. […] Habsburško carstvo današnjice je za balkanske muslimane – Evropska unija. Uprkos krizi, ona nije izgubila svoju privlačnu snagu. To bi, doduše, moglo da se promeni, predviđanje je koje je nedavno izneo kosovski publicista Veton Suroi, jedan od najistaknutijih političkih mislilaca Balkana. Neuspešno stremljenje ka članstvu u EU bi među Albancima (U Albaniji, Kosovu, Makedoniji, ali i južnoj Srbiji i Crnoj Gori) mogla da zameni istočna ideja, kaže Suroi. Kao pokretačku snagu te ideje on je označio Tursku, koja bi, pošto je EU i nju ostavila pred vratima, mogla pokušati da uspostavi ’neoosmansku integracionu zonu’ sa državama kojima je nekada upravljano iz Istanbula… To još nije realno, ali ako bi se evropski san jednog dana ispostavio kao fatamorgana, bar bi balkanski muslimani mogli da se drukčije orijentišu“, piše, između ostalog, Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.

Na sledećoj strani pročitajte:
Kobasica gubi bitku protiv donera i pice