1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pet godina zatvora nacističkom zločincu

Pokrajinski sud u Minhenu osudio je na pet godina zatvora Ivana Džonu Demjanjuka (91) zbog učestvovanja u masovnom ubistvu Jevreja tokom Drugog svetskog rata, u koncentracionom logoru Sobibor u Poljskoj.

Ivan Džon Dmjanjuk priliko izricanja presude

Ivan Džon Demjanjuk prilikom izricanja presude

Nirnberški procesi su bili i ostali najvećim simbol sudskih procesa u kojima se sudilo učesnici i odgovornima za zločine koji su se dogodili tokom nacističke vladavine u Nemačkoj. Započeli su u novembru 1945. godine, a na optuženičkim klupama našla se gotovo kompletna vrhuška Hitlerovih pomagača i idejnih tvoraca ondašnje države. Ali, bez obzira na oduševljenje s kojim su savezničke zemlje pratile to suđenje, sami „obični“ Nemci su u Nirnberškim procesima prvenstveno videli izraz moći pobednika.

Trebalo je da prođu decenije dok nemačko društvo u celini nije konačno sagledalo potrebu i nužnost za takvim ili sličnim procesima. Osim toga, dodatna otežavajuća okolnost bila je svakako i činjenica da su se mnogi članovi nekadašnje nacionalsocijalističke stranke (NSDAP) koji su tokom Hitlerove vladavine napravili pozamašne karijere na području pravosuđa, ponovo, nakon rata vratili na svoja stara radna mesta. A kako bi sve po tom pitanju bilo i zakonski uređeno pa tako i legalno, u aprilu 1951. godine čak je donet i zakon prema kojem svi nekadašnji činovnici koji prethodno nisu proglašeni krivim za neke zločine ili prekršaje u vreme nacizma – dobili pravo da ponovo postanu činovnici i vrate se na svoja stara radna mesta.

U Nemačkoj osuđeno samo 2.000 nacista

Logor Sobibor u Poljskoj

Logor Sobibor u Poljskoj

„Ali, usprkos tome, treba naglasiti da je u Nemačkoj pokrenut veliki broj sudskih procesa nacističkim zločincima i to još pre početka Nirnberških procesa. Taj deo naše istorije se uvek nekako zaboravlja, iako je tih procesa bilo“, kaže Edit Raim, iz Instituta za istoriju u Minhenu. Međutim, kada se malo bolje pogledaju brojke, vidi se, da njihov broj i nije bio toliko veliki niti značajan. Kako pokazuju podaci Centralnog ureda za istraživanje nacističkih zločina u Ludvigsburgu, u Evropi je, naime, sveukupno oko 40.000 nacionalsocijalista osuđeno za ubistva, ali od njih, samo 1.200 u Nemačkoj.

Podaci Instituta za kazneno pravo u Amsterdamu pokazuju da je udeo u suđenjima nacističkih zločina u Evropi, u Nemačkoj bio još niži – svega 1.000 procesa u kojima je za ubistva osuđeno samo 2.000 osoba. Ta brojka čini se još manjom, ako se na primer zna da je uopšte u ubistvima i likvidacijama evropskih Jevreja učestvovalo oko 200.000 Nemaca i Austrijanaca. Njima je, prema podacima iz Ludvigsburga, pomagalo još toliko stanovnika drugih zemalja.

Deportacija Jevreja u vreme nacizma

Deportacija Jevreja u vreme nacizma

„Zakonska sredstva su bila sužena…“

„Naravno da su očekivanja bila izuzetno velika, pogotovo za zločine koji su se dogodili u Nemačkoj, ali morate da znate da to nije tako jednostavno. Na primer, masakri poput onog u Babin Jaru, u Kijevu, kada su pripadnici SS i nemačka vojska likvidirali u samo jednom danu oko 30.000 osoba – tako nešto je teško da se zakonski ’odradi’. Zakonska sredstva koja jednoj pravnoj državi stoje na raspolaganju su sužena“, objašnjava Edit Raim.

Osim toga, svakako treba spomenuti da su u Nemačkoj u 50-tim godinama na osuđeničke klupe seli samo oni koji su neki zločin neposredno, znači, sopstvenim rukama, izvršili. Tek kasnije su usvojeni zakoni prema kojima su takozvani „počinioci iza počinilaca“, dakle oni koji su u stvari naredili ili organizovali ubistva ili masovna uništenja, mogli da budu pozvani na odgovornost, a time i osuđeni. Isto tako, u 50-tim godinama nemački sudovi bavili su se isključivo zločinima počinjenim u Nemačkoj, dok su se sa onima van njenih granica bavili saveznici.

U nastavku: Suđenje Demjanjuku jedno od poslednjih

DW.COM