Pet godina od hapšenja Radovana Karadžića | Politika | DW | 21.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pet godina od hapšenja Radovana Karadžića

Pre pet godina, 21. jula 2008. uhapšen je izvesni dr. Dragan David Dabić, iza čijeg lažnog identiteta se krio jedan od najtraženijih optuženika za ratne zločine, Radovan Karadžić.

Former Bosnian Serb leader Radovan Karadzic enters the courtroom of the U.N.'s Yugoslav war crimes tribunal in The Hague, Netherlands, Tuesday Nov. 3, 2009. Radovan Karadzic appears in the courtroom for the first time since his trial began last week on charges of ordering Serb atrocities throughout the Bosnian war. Karadzic has boycotted the trial's first three days, saying he has not had enough time to prepare his defense even though he was indicted in 1995. (ddp images/AP Photo/Michael Kooren/Pool)

Niederlande Radovan Karadzic vor UN-Tribunal

Tužilaštvo Haškog tribunala ga je još u novembru 1995. optužilo za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjene nad nesrpskim stanovništvom u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, u kojem je poginulo najmanje 100.000 ljudi, a više od dva miliona bilo prinuđeno na izbeglištvo.

Punih jedanaest godina trajalo je njegovo bekstvo od međunarodne pravde. Navodno se krio po pravoslavnim manastirima u Crnoj Gori i Srbiji, ali je otkriven usred Beograda, prerušen u bradatog, egzotičnog doktora Dabića, "specijalistu prirodne medicine″, saradnika časopisa "Zdrav život" i učesnika mnogih javnih tribina.

Skidanje maske

** CAPTION CORRECTION, CORRECTS DATELINE TO KIKINDA, NOT BELGRADE ** This video frame grab image taken from Kikinda Television shows former Bosnian Serb wartime leader Radovan Karadzic, right, attending a conference sponsored by Healthy Life magazine under the false identity of Dragan Dabic on January 28, 2008 in Kikinda, Serbia. Karadzic was arrested Monday night July 21, 2008 in a Belgrade suburb, officials said. A judge has ordered his transfer to the U.N. war crimes tribunal in The Hague, Netherlands, to face genocide charges, war crimes prosecutor Vladimir Vukcevic said. The woman on the left is unidentified. (AP Photo/Kikinda Television via APTN) CORRECTION_Serbia_Karadzic_NY120.jpg

Radovan Karadžić kao Dr. Dragan David Dabić na tribini u Kikindi, 28.01.2008.

21. jula 2008. skinuta mu je ta bizarna maska i pred licem javnosti se pojavio najtraženiji haški optuženik, koji će u pritvor Tribunala biti prebačen deset dana kasnije. Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, svih jedanaest godina Karadžićevog bekstva, potresala je i svetsku i srpsku javnost zahtevima da se preduzme ozbiljna potraga za njim, kako bi se stalo na put svakoj nekažnjivosti za ratne zločine, ali ti zahtevi dočekivani su indolencijom, tapkanjem u mestu, opstrukcijama i glasinama.

Haški tribunal se pokazao efikasnijim. Tužilaštvo je počelo da iznosi svoje dokaze 13. aprila 2010, a završilo 25. maja 2012. Manje od pet meseci kasnije, počeo je drugi deo suđenja.

"Psihijatar, pisac i čovek mira", predstavio se Karadžić Haškom tribunalu 16. oktobra 2012. godine u uvodnoj reči na početku dokaznog postupka odbrane, koju sam zastupa. Na početku procesa u aprilu 2009. kad su tužioci počeli da dokazuju njegovu krivicu, Karadžić je isticao da ne brani sebe nego srpski narod. U drugoj polovini suđenja, koje je u toku, akcenat je na sopstvenoj odbrani. "Umesto kazne, zaslužujem nagradu za sva dobra koja sam učinio", rekao je i negirao svaku odgovornost za srebrenički masakr.

Der Befehlshaber der bosnischen Serben, General Ratko Mladic (l), neben dem bosnischen Serbenführer Radovan Karadzic bei einer Pressekonferenz in der bosnischen Serbenhochburg Pale am 5.8.1993. Der bosnische Serbenführer Karadzic hat nach Angaben des bosnisch-serbischen Nachrichtendienstes Srna vom 05.08.1995 den bisherigen Befehlshaber der bosnischen Serben, General Ratko Mladic, abgelöst und persönlich das Oberkommando übernommen. Mladic sei zum Sonderberater für die Koordinierung der gemeinsamen Verteidigung der bosnischen und kroatischen Serben ernannt worden.

Karadžic i Mladić 1993. Pale

"Naredio sam da se civili zaštite i da se zarobljenici razmene", insistira, Karadžić, što prećutno znači da njegovo naređenje nije poštovano i da samo Ratko Mladić snosi odgovornost za masakr. Međutim, tužioci smatraju da je general Mladić na vojničkom polju realizovao "strateške ciljeve političkog šefa bosanskih Srba" koji su se svodili na jedno – etničko čišćenje.

Na polovini suđenja, u junu prošle godine, Pretresno veće oslobodilo je Karadžića optužbi za genocid u sedam bosanskohercegovačkih opština (Bratuncu, Vlasenici, Zvorniku, Foči, Ključu, Prijedoru i Sanskom Mostu), ocenivši da su zločini snaga Republike Srpske teški, ali ne takvi da su "van razumne sumnje" počinjeni kako bi se "bosanski Muslimani i Hrvati u celosti ili delom uništili kao etnička ili verska grupa".

Prihvatanja žalbe

Na takvu odluku tužilaštvo Haškog tribunala se žalilo. Žalbeno veće je 11. juna prihvatilo žalbu, ocenivši da postoje dokazi da su u sedam opština "počinjeni zločini koji predstavljaju elemente genocida". Sudije su saopštile da smatraju da su dokazi tužilaštva da je Karadžić imao nameru da počini genocid ubedljivi i vratili u optužnicu tačku koju je Pretresno veće anuliralo.

Pošto je, dakle, u optužnicu vraćena ta tačka, Karadžić će u svom dokaznom postupku morati da se brani i od optužbi za genocid u navedenih sedam opština, a ne samo u Srebrenici, kao i za etničko čišćenje velikih delova Bosne i Hercegovine, teror nad Sarajevom i uzimanje pripadnika mirovnih snaga za taoce.

Autor: Dževad Sabljaković

Odgovorna urednica: Dijana Roščić