1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Perišić pogrešno oslobođen?

Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je zahtev Žalbenom veću da preispita odluku o oslobađanju bivšeg generala Momčila Perišića. Njegovim oslobađanjem nanesena je nepravda žrtvama u BiH, tvrdi tužilaštvo.

Momčilo Perišić

Momčilo Perišić

Perišić je, da podsetimo, u prvostepenom postupku proglašen krivim za pomaganje granatiranja Sarajeva i masakra u Srebrenici, kao i za propust u kažnjavanju nalogodavaca raketnih napada na Zagreb, i u septembru 2011. osuđen na kaznu od 27 godina zatvora. Žalbeno veće je, međutim, u februaru 2013. poništilo tu odluku Pretresnog veća i oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Skoro godinu dana kasnije, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc zahteva preispitivanje ove presude.

"Pogrešno ukinuta pravosnažna osuđujuća presuda mora da se koriguje, kako bi se ispravila teška nepravda nanesena desetinama hiljada muškaraca, žena i dece koji su ubijeni ili ranjeni u Sarajevu i Srebrenici, kao i njihovim porodicama", rekao je glavni tužilac Bramerc.

Standard "konkretne usmerenosti" na zločin

Serž Bramerc

Serž Bramerc

U obrazloženju oslobađajuće presude predsedavajući žalbenog veća, američki sudija Teodor Meron istakao je da je preduslov za osudu za pomaganje i podržavanje, da ono što preduzima optuženi bude "konkretno usmereno" na činjenje zločina.

Prema oceni većine članova ovog veća, pomoć u oružju i municiji, kao i kadrovska i logistička pomoć koju je Perišić, kao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije upućivao Vojsci Republike Srpske od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, bila je pomoć "opštim ratnim naporima vojske bosanskih Srba", a ne podrška konkretnom činjenju zločina u Sarajevu i Srebrenici.

Pošto prema oceni većine sudija Žalbenog veća (3:2) konkretne usmerenosti nije bilo, prvostepena presuda na 27 godina zatvora pala je na nulu, i general Perišić se istog dana, 28. februara 2013. našao na slobodi.

Uslov "konkretne usmerenosti" nije valjano protumačen

Tužilaštvo je, prema izjavi Serža Bramerca, od tog dana "dosledno i energično tvrdilo" da uslov "konkretne usmerenosti" nije valjano protumačen i da ga treba poništiti. Zato je Tužilaštvo u predmetu Šainović i ostali, dostavilo Žalbenom veću podnesak u kojem je obrazložilo da "konkretna usmerenost" nema utemeljenja u međunarodnom običajnom pravu, da je u suprotnosti sa doslednom sudskom praksom Haškog tribunala i da dovodi u pitanje poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Žalbeno veće je u presudi u predmetu Šainović prihvatilo te argumente i zaključilo da je oslobađajuća presuda Perišiću u "direktnom i suštinskom konfliktu" sa preovlađujućom sudskom praksom i međunarodnim običajnim pravom.

Dostavljanje zahteva za ponovno razmatranje oslobađajuće presude Perišiću direktna je posledica žalbene presude Šainoviću i ostalima, koja je donesena pre deset dana, 23. januara. Žalbeno veće Tribunala je tom presudom nedvosmisleno poništilo pogrešan zaključak iz drugostepene presude o nepostojanju "konkretne usmerenosti" pa se na osnovu te odluke može reći i da je Perišić pogrešno oslobođen, zaključak je Tužilaštva.

Bramerc: Treba ispraviti grešku

Da bi se ispravila ta greška, Tužilaštvo sada traži da Žalbeno veće ponovo razmotri drugostepenu presudu u predmetu Perišić i odluči o njegovoj krivičnoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici na osnovu ispravnog pravnog standarda.

"Uvažavamo činjenicu da je ponovno razmatranje presude vanredna mera", kaže tužilac Bramerc, “ali na tome moramo insistirati. Tužilaštvo je opredeljeno da i dalje koristi sve pravne mehanizme kako bi se postigli pravedni ishodi i presude ispravno odražavale krivicu optuženih osoba. Ponovno razmatranje drugostepene presude u predmetu Perišić pomoći će u ostvarenju pravde za žrtve, što je prvenstveni cilj Tužilaštva, Međunarodnog suda, kao i međunarodnog krivičnog pravosuđa u celini", izjavio je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc.

Autor: Dževad Sabljaković
Redakcija: Jakov Leon