1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Penzioneri i domaćice bi ratovali za Kosovo

Iako put ka EU ima široku podršku, veliki deo birača u Srbiji tvrdi da bi se odrekao Evrope zbog Kosova. Manji deo je spreman da se odrekne demokratije zbog Kosova. Neki su spremni čak i da ratuju. Ili bar tako kažu.

Autobuska stanica u Gračanici

Autobuska stanica u Gračanici

Od demokratskih promena u Srbiji, procenat podrške putu ka Evropskoj uniji kretao se između 60 i 70 odsto. Pre godinu dana je ta podrška prvi put pala ispod 60 odsto. Programski direktor CeSID-a ocenjuje da je sada situacija mnogo drugačija: zbog raspada SRS i politike koju vode SNS mnogi birači su se priklonili EU.

Iako evropsko opredeljenje nije dovedeno u pitanje ni u jednom trenutku, slika je drugačija ako se ispitanicima u anketama postave i uslovi koji se pred Srbiju postavljaju u stvarnosti. Među njima su saradnja sa Hagom – odnosno izručenje preostalih begunaca i pitanje Kosova.

Ko je spreman da gine za Kosovo?

Lučić kaže da je glavno pitanje u mnogim anketama „Da li ste spremni da se odreknete Evropske unije zbog Kosova?“. On ipak upozorava da na tako uopšteno pitanje ne može da se dobije precizan odgovor.

Zoran Lučić, programski direktor CeSID-a

Zoran Lučić, programski direktor CeSID-a

„To je kao kada biste nekog pitali da li hoće da mu prvo umre otac ili majka? On bi rekao: ’Pa neću da mi umre niko!’ Zato mi postavljamo čitavu seriju pitanja.“

Tako je u raznim istraživanjima oko 40 odsto ljudi u Srbiji spremno da se odrekne evrointegracija zbog Kosova, 30 procenata bi se odreklo boljeg života, 20 odsto bi prihvatilo čak i tiraniju umesto demokratije – samo da Kosovo ostane deo Srbije.

„Samo deset odsto ljudi kaže da je spremno da ratuje i da Srbija treba da ratuje. I meni je bilo zanimljivo da vidim ko su ti ljudi koji su spremni da ginu za Kosovo. Istraživanja su pokazala da su to uglavnom penzioneri i domaćice.“

Teorija je daleko od prakse

Razlog je, objašnjava Lučić, što ljudi anketna pitanja shvataju na krajnje teoretskom nivou. On to objašnjava velikom podrškom koju je početkom devedesetih u svim anketama uživao Slobodan Milošević. Ljudi su, naime, teoretski podržavali njegovu politiku, ali je u praksi došlo do nesporazuma.

„Milošević je mislio da to što dobija podršku na izborima i u ispitivanjima javnog mnjenja znači da zemlju može da uvede u rat. Sa druge strane, birači su očekivali da će se spor rešiti mirnim putem. To ilustruje podatak da se 1991. regrutaciji odazvalo samo 4 odsto ljudi.“

Autor: Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 20.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jkoq
  • Datum 20.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jkoq