Pentagon spreman za napad, Bela kuća nije | Politika | DW | 24.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pentagon spreman za napad, Bela kuća nije

Pentagon ima plan za vojnu intervenciju u Siriji, napisao je načelnik američkog Generalštaba. Međutim, politička odluka izostaje iz mnogih razloga – tu su neuspeli ratovi iz prethodne decenije i nejasno stanje u Siriji.

default

Američki vojnici

„Odluka da se koristi sila nikome ne bi pala lako“, napisao je načelnik generalštaba Martin Dempsi u svom pismu. „To bi bio ratni čin“, poručio je Dempsi senatoru Karlu Levinu, predsedniku Odbora za oružane snage. U pismu stoji da Pentagon ima razrađenu vojnu strategiju ukoliko se donese politička odluka da se vojno interveniše u Siriji. Među mogućim merama su obuka, savetovanje i pomaganje opozicije, izvođenje ograničenih raketnih napada, uvođenje zone zabrane letenja, tampon zona, verovatno duž granica s Turskom i Jordanom i preuzimanje kontrole nad Asadovim skladištima hemijskog oružja. Hiljade vojnika, podmornice, brodovi, avioni – samo uspostavljanje zone zabrane letenja koštalo bi milijardu dolara mesečno, izračunao je Dempsi.

Pritisak na Obamu sa svih strana

Abraham Lincoln Flugzeugträger USA

Američki nosač aviona

Da bi čitava teorija postala praksa, potrebna je odluka Baraka Obame. Izvesno je da je američki predsednik pod sve većim pritiskom da se umeša u krvoproliće koje odnelo 93.000 života i stvorilo šest miliona izbeglica. „Desni korpus u SAD traži intervenciju već dugo sa ubeđenjem da će se tako oslabiti i Iran kao glavni sponzor sirijskog režima“, kaže Hajko Vimen iz berlinske fondacije Nauka i politika. „Sa druge strane, postoji pritisak i sa uslovno rečeno leve ili liberalne strane koja takođe zahteva intervenciju kako bi se zaštitila ljudska prava Sirijaca“, navodi Vimen u razgovoru za DW. Dodaje da su izveštaji o mogućoj upotrebi hemijskog oružja samo ojačali zahteve za vojnom intervencijom.

Stručnjaci upozoravaju da je pogrešno pomisliti kako Bela kuća samo što nije krenula u rat – jer „tajming obraćanja generala Dempsija ima manje veze sa razvojem situacije u Siriji, a više sa činjenicom da Dempsi govori pred odgovarajućim odborom Senata“. To tvrdi Džoši Šašank iz britanskog trusta mozgova RUSI (Royal United Services Institute). „Kongres sve jače vrši pritisak na administraciju da reaguje, posebno to zahtevaju jastrebovi među senatorima, poput Džona Mekejna“, kaže Šašank. On smatra da su pritisci na Obamu sada pojačani jer je režim Bašara al Asada ostvario važne vojne pobede poput zauzimanja strateški važnog grada Kuseira koji povezuje Damask sa Sredozemnim morem.

Čeka se neka nova Srebrenica?

Vojno posmatrano, intervencija je moguća i verovatno bi bila nalik onoj u Libiji kada je efikasno svrgnut Moamer Gadafi. „Politički posmatrano, intervencija nije opcija za SAD“, smatra Šašank. Savet bezbednosti, zbog blokade Rusije, sigurno neće utrti put takvoj vojnoj misiji, a jednostrana intervencija bi mogla da ima nesagledive posledice. „Kada se podvuče crta, argumenti protiv intervencije su i dalje jaki i oni određuju američku spoljnu politiku“, kaže i Vimen. Predugi, preskupi i brojnim životima plaćeni ratovi u Avganistanu i Iraku svakako su dobar argument protiv mešanja u Siriji. Posebno što su se te prethodne intervencije završile neslavno. Ali Hajko Vimen kaže da same pretnje vojskom možda imaju smisla: „Američki šef diplomatije Keri i drugi zapadni političari veruju da politički proces ima izglede na uspeh samo ako se režim u Damasku suoči sa pretnjama i zaključi da mu je bolje da pregovara.“

Stručnjaci dodaju da i sama pretnja vojnom misijom na neki način može vezati ruke Baraku Obami. Vimen podseća na rat u bivšoj Jugoslaviji i prekretnicu koju je doneo genocid u Srebrenici – i do tada je bilo izveštaja o strašnim zločinima i etničkim čišćenjima na svim stranama, ali tek je brutalnost Srebrenice stvorila ogroman pritisak javnosti i naterala Zapad na intervenciju. „Takve stvari dešavaju se nekontrolisano, ali se dešavaju retko. Teško je reći da li će se tako nešto dogoditi i koji će masakr u moru drugih masakara imati ovakav efekat“, kaže Vimen. Džoši Šašank smatra da bi masovna i dokazana upotreba hemijskog oružja mogla da bude takav okidač. Isto vredi i za jače širenje konflikta u susednim zemljama, poput Turske, Libana ili Jordana.

Da li se to pomaže islamistima?

Čak i u slučaju da se odluči za vojni udar, Vašingtonu će ostati velika dilema – kome se to zapravo pomaže? Kakva je to opozicija kojoj se nudi vlast u uništenoj i podeljenoj Siriji? Dilema je potpuno ista kao i pri isporuci oružja pobunjenicima – da li zapadne puške i rakete stižu do takozvane demokratske opozicije ili do islamista? Izvesno je da na terenu ima i jednih i drugih i da se ne podnose baš mnogo. Ekspert za Siriju Vimen kaže da je stanje na frontu, posebno na severu zemlje, nepregledno čak i dobro obaveštenom Pentagonu. Posledice eventualne intervencije niko ne može da predvidi.

Autori: Andreas Gorzevski / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon