Pekinški ples na veštačkoj kiši | Mozaik | DW | 05.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pekinški ples na veštačkoj kiši

Vlada u Pekingu sve češće se služi metodom proizvodnje veštačke kiše – kako bi smanjila smog i prašinu, ali i umanjila posledice suše na severu zemlje. Uprkos tome, dolazi do nepredviđenih katastrofa.

Kada je reč o prognozi vremena, u Pekingu važe drugačija pravila nego u Evropi. Kada tamošnja meteorološka služba najavi kišu ili jak vetar, stanovnici tog grada osećaju olakšanje. Početkom februara, kada je vlada proglasila vanredno stanje zbog smoga, ljudi su na kišu koja je tih dana kratko pala, reagovali kao da se radi o ko zna kakvom prirodnom spektaklu. Slično je bilo i krajem marta, tačnije u petak, 28.3. Dan je započeo gustim smogom, ali kiša koja je uskoro počela da pada, do poslepodnevnih sati je pročistila vazduh – toliko da se na trenutke moglo videti čak i sunce.

Međutim, nestanak smoga nije jedini razlog za kinesko veselje. Severne provincije u toj zemlji tokom zimskih meseci pate od ekstremne nestašice vode. Čak i Peking, kao glavni grad spada u red najsiromašnijih gradova po pitanju vode i vodenih rezervi. Presušuje sve više reka koje su nekada stanovnike tog grada snabdevale vodom, iako tu godišnje padne ista količina kiše, kao i u Nemačkoj. Međutim, za razliku od Nemačke, u Pekingu kiše ne padaju isto tokom cele godine, već uglavnom samo tokom dva letnja meseca, što neretko prouzrokuje velike poplave. Od prošlog septembra, na primer, u tom gradu gotovo i da nije bilo kiše. A kada se suši i smogu doda i velika količina peska i prašine koji dolaze iz pustinje u unutrašnjosti Mongolije, sasvim je jasno zašto stanovnici tog grada dane čistijeg vazduha proslavljaju, kao da je reč o prirodnom čudu.

Veštačka kiša

Situacija je postala toliko ozbiljna da Kini ne preostaje ništa drugo sem da počne s proizvodnjom veštačke kiše, iako se na taj način problemi samo kratkoročno rešavaju. Još 50-ih godina pronađeno je, naime, čudotvorno sredstvo, takozvani srebrni jodid, jedna vrsta soli, koja se sastoji od hemijskih elemenata srebra i joda. Ako se oblaci „poprskaju“ tim sredstvom, oslobađaju se voda i so, i na kraju dolazi do kiše.

China Regenkatastrophe

Peking

Metoda „prskanja oblaka“ (cloud seeding) sprovodi se pomoću posebnih raketa koje se ispaljuju u oblake, a iz kojih onda, zbog opisanih reakcija, počinje da pada kiša. Prednost tih raketa je i u tome što tom metodom kiša može da se izazove upravo na onim područjima gde je voda najpotrebnija. Ukoliko je reč o ispravnoj količini srebrnog jodida, kiša koja padne na zemlju nije nimalo štetna ni za čoveka, ni za životinje. Pri tom treba naglasiti da se ta metoda ne primenjuje samo u Kini, već širom sveta kako bi se proizveli kiša i sneg.

S druge strane, treba reći da se na taj način sprečava i grad, padavina koja poljoprivrednicima uvek nanosi veliku štetu. I u Nemačkoj, kao i u Austriji, koriste se posebni avioni, koji mogu da spreče neodgovarajuće ili opasne oborine. Otkako se ta metoda primjenjuje u regionu Rozenhajm u Nemačkoj, koji je nekada bio najviše pogođen gradom, takvih problema gotovo da više i nema. Nekadašnji Sovjetski Savez je, na primer, nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, upravo primenom tih, posebnih aviona, uspeo donekle radioaktivnu kišu da drži dalje od Moskve.

Svetski prvaci u proizvodnji kiše

Pa ipak, iako se ta metoda koristi svuda, Kina je ipak svetski prvak u proizvodnji kiše. Kineski meteorološki zavod pre dve godine napravio je plan koji predviđa smanjenje smoga veštačkom kišom i to do 2015. godine.

Vlada je za lokalne „kišne“ projekte stavila na raspolaganje oko 1,9 miliona evra koji bi trebalo da godišnje omoguće oko pet odsto više kiše na problematičnim područjima.

To bi značilo da bi Kina godišnje na taj način „proizvela“ oko 50 milijardi tona veštačke kiše čime bi se ne samo skratili periodi suše na severu zemlje, već bi se u velikoj meri smanjio i smog koji je dosegao nivo koji je itekako štetan po zdravlje.

Uprkos tome što ta metoda deluje kao da je veoma pouzdana i od velike pomoći, ni veštačka kiša ipak ne može u potpunosti da se kontroliše. Primera radi, snežna mećava koja se u Pekingu dogodila 2009. godine kada je na grad palo oko 16 miliona tona veštački izazvanog snega, prouzrokovala neviđeni haos koji je trajao danima. Isto tako, često se događa da, uprkos proračunima, kiša padne tamo gde uopšte nije potrebna.

I na kraju, kako bi proizveli kišu ili sneg, potrebni su oblaci – a njih do sada nije mogla da proizvede čak ni kineska, komunistička vlada.

Autori: Frank Ziren / Željka Telišman
Redakcija: Jakov Leon

DW.COM