Pdesetogodišnjica izlobže Dokumenta

Ova izložba želi da pokrene raspravu o istorijskoj pozadini, o poreklu, o mogućnostim i problemima te svetske umentičke manifestacije, kaže organizator izložbe, Mihael Glasmajer.

Dokumenta je 1955. pokrenuo Arnold Bode, kao prvu manifestaciju o Moderni. Otada je u Kaselu bilo deset takvih smotri, a poslednji put 2002. Gotovo 2000 umentika je učestvovalo na Dokumentama. Zanimljivo je da istorija ove manifestacije u Kaselu nikako nije monolitna slika, jer se u tkanje svega što se na Dokumentama odigralo upliću delovanja najrazličitijih filozova i teoretičara, pa i političkih i društvenih uticaja. Glasmajer smatra da 50 godina Dokumenta jeste i pregled istorije vremena, ali i povesti medijske situacije, pa i astetetičkih teorija. Stoga je ova sadašnja izložba podeljena na više segmenata.

Sve u svemu nije to memorativna izložba. Iozloženo je 225 radova 82 umetnika. Jozef Bojs i Jan Hut su tu kao voštane figure postavljeni u jednom izlogu u Kaselu, i reprezentuju Dokumenta 9 iz 1992. U palatu Friedericijanm su vraćeni i Bojsove kese za kupovinu iz 1972. i paprini podmetači sa sloganima Andreasa Badera i Ulrike Majnhof, koji su, svojevremeno, bili izloženi ili deljeni na Dokumentama 5. Reprodukovane fotografije, novinski izveštaji, statistički podaci iz arhiva Dokumenta ovde prezentuju sve skandale zabeležene na svim dosadašnjim Dokumentama. A na sve to se pojavljuju i savremeni umetnici, dakle, današnji, i pokazuju kako se danas kreativno može dalje raditi sa tim arhivskim materijalom.

Deo Glasmajerove izložbe je i kongres stručnjaka o svim dokumentama. 0d 27. do 30. oktobra, u Evangelističkom Akademiji Hofgasmar. Tu treba da se iznađu nove perspektive izložbi savremene umetnosti.

Jubilarna izložba «50 godina Dokumenta 1955-2005» je u muzeju Fidericijanum u Kaselu otvorena od 1. septembra do 20. novebra. I predstavlja odličnu priliku da se podsetimo na prethodne izložbe Dokumenta, ali i da se pripremimo za sledeću.