Pažljivo sa izborom odeće?

Taj „način života“ je u međuvremenu postao „mejnstrim“. Ipak i eko frikovi u ormarima drže odeću, proizvedenu sa otrovnim pesticidima ili đubrivima štetnim po okolinu. Ali zahvaljujući modnim dizajnerima, i to se polako menja.

Uloga ekoloških materijala u proizvodnji odeće u Nemačkoj je još uvek beznačajna, baš kao i na svetskom nivou, gde se godišnje proizvede oko 25 miliona tona pamuka, od toga samo 60.000 tona organskog porekla.

Svaki četvrti Nemac se interesuje za eko modu

Ipak, prema istraživanju Instituta nemačke privrede, svaki četvrti Nemac se interesuje za tzv. prirodnu modu. A Nemačka je posle SAD najveći kupac odeće od organskog pamuka. Nemci tako vole zdravu, ali i šik odeću.

Na prošlogodišnjem sajmu mode u Berlinu, cela hala je bila posvećena zelenoj odeći. Toni Toner, šef marke Kujiči, zna kako da „upakuje“ biološke krpice:

„Proizvod mora super da izgleda, da je prijatan za nošenje i dobrog kvaliteta. Tek na drugom mestu je važno da je proizveden prema merilima fer trgovine i od organskog pamuka. Proizvod mora najpre biti kul, pa tek onda „moralan“.

I trgovci i potrošači menjaju svest o modi

I to prolazi. Farmerice koštaju 300 evra, ali to nije problem, kaže Toni i dodaje: „Postoji velika promena u svesti trgovaca ali i potrošača. Ljudi znaju više i kritičniji su prema onome što kupuju“.

Za veću transparentnost i kontrolu proizvodnje, zalaže se i organizacija „made by“. Jedan od zaposlenih kaže da čak petina pesticida koja se potroši u svetu odlazi na prskanje pamučnih polja. To šteti radnicima u poljima, ali su i uslovi u fabrikama često neprihvatljivi.

Štetni materijali mogu da izazovu alergije

A ako još uvek ne želite da menjate nešto u svom ormanu – onda oprezno. Jer štetni sastojci u materijalima mogu da izazovu alergije, prouzrokuju rak ili oštete jetru i bubrege. Tu spadaju neki pigmenti za bojenje tkanina, antiseptik triklozan, teški metali i mnogi drugi.

U Nemačkoj su dve jeftinije velike prodavnice modne odeće, C&A i H&M najavile povećanje udela organskog pamuka u svojim proizvodima. A u mnogim gradovima pre svega mladi dizajneri otvaraju butike sa „zelenom“ odećom.

Znači bio-odeća postoji za svačiji džep, a uz to je i zdrava. U H&M-u na primer, eko-džins za dame košta 40 evra, baš kao i džins od običnog pamuka. Pa zašto onda da se ne nosimo ekološki?

autor: I. Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević