Pasoši EU na prodaju

Na ostrvu Džersi (a gde bi, ako ne u poreskoj oazi), nalazi se advokatska kancelarija preko koje svi oni koji su spremni da plate 650.000 evra i dugoročno investiraju na Malti, odmah i bez preseljenja na to sredozemno ostrvo, mogu da dobiju malteško državljanstvo. Time se potencijalnim kupcima otvaraju, kako to u svom reklamnom tekstu ističe kancelarija „Henli i partner“ (Henley and Partner), ne samo vrata 28 zemalja Evropske unije, već i ostatka sveta, pa i SAD – za koje malteški državljani ne moraju da traže ulaznu vizu.

Pasoši u zamenu za krpljenje budžeta

Državica Malta sa oko 400.000 stanovnika, tim projektom najavljenim još prošle godine, želi da popuni svoj hronično prazan budžet. Prema nekim informacijama malteška vlada namerava da proda oko 1.800 pasoša čime bi se budžet napunio za oko milijardu evra. Ali otpor u Briselu raste. Ove sedmice ta tema našla se na dnevnom redu sednice Evropskog parlamenta koji je Maltu, ali i sve ostale članice Unije, pozvao da po pitanju dodeljivanja državljanstva „postupaju oprezno“.

Nemački konzervativni poslanik Manfred Veber uputio je apel građanima Malte: „Vaše državljanstvo je toliko dragoceno. Malta je zemlja koja se decenijama borila za građanska prava. Vi možete da budete ponosni što se Maltežani i Evropljani i zato ukinite tu zakonsku praksu“, apelovao je Veber. Njegova holandska koleginica iz redova socijaldemokrata Emine Bockurt bila je mnogo direktnija: „Da li zemlje-članice EU zaista žele da neki Rus koji svojim privatnim avionom doleti na Maltu, onako usput kupi pasoš Unije, dok se u isto vreme jadnicima koji se brodićima domognu Malte kaže da se okrenu i vrate odakle su došli?“, pita se Bockurt. Ona je ukazala i na aktuelnu raspravu o slobodi kretanja i nastanjivanja unutar Evropske unije, dok se istovremeno na sto stavlja pasoš sa istaknutom cenom.

Državljanstvo u rukama zemalja-članica

Malteški ministar finansija Edvard Ćikluna još je u decembru pred Evropskim parlamentom morao da se brani zbog prakse prodaje državljanstva. On je tada uveravao poslanike da „neće biti navale“. Ćikluna računa da će ponudu Malte da iskoristi „samo 20 do 50 osoba“. Malteški ministar finansija takođe je opovrgao navode da Malta tim novcem krpa rupe u proračunu. U svakom slučaju posrednička kancelarija „Henli i partner“, koja poseduje ekskluzivna prava prodaje državljanstava očekuje dobar posao. Po državljanstvu bi trebalo da se naplaćuje 70.000 evra.

Socijaldemokratski premijer Malte Jozef Muskat ne razume svo to uzbuđenje oko planova njegove zemlje i ukazuje na to da Malta nije jedina koja daje državljanstvo u zamenu za novac. Činjenica je da i Velika Britanija, Portugalija, Kipar, Bugarska, Austrija i Belgija nude državljanstvo u zamenu za investicije. No, za razliku od Malte, pravila u tim zemljama su strožija, rokovi duži, a državljanstvo je obično uslovljeno trajnim nastanjivanjem u dotičnoj zemlji. I svote koje treba investirati su mnogo više: od tri miliona na Kipru, do 10 u Austriji. U Nemačkoj se preko prepreka za sticanje državljanstva poput one o najmanje osam godina legalnog boravka, preskaču samo u slučajevima da se radi o „vanrednom javnom interesu“, recimo kod vrhunskih sportista.

Ipak, uprkos brojnim upozorenjima iz Brisela, između ostalih i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, Malta ne odustaje od najavljene prakse. Istovremeno, Komisija je još jednom potvrdila da je pravno potpuno nemoćna kada je u pitanju praksa dodele državljanstva. „Zemlje-članice imaju potpuni suverenitet kada je u pitanju politika dodeljivanja državljanstva“, saopštila je Evropska komisija ove nedelje.

Autori: Bernd Rigert / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković