1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Paralelni svetovi Nemačke

Ubistvo Hatun Surudžu pokrenulo je u Nemačkoj velike diskusije: o ubistvu iz časti, prinudnim brakovima i paralelnim svetovima. O tom slučaju sada izlazi knjiga i snima se film.

Grob Hatun Surudžu

Grob Hatun Surudžu

Hatun Surudžu želela je da živi onako kako je ona htela i time je navodno ugrozila čast porodice. To je razlog što je 23-godišnja Nemica kurdskog porekla ubijena 7. februara 2005. godine. Ubio ju je brat Ajhan na autobuskoj stanici u Berlinu, nedaleko od zgrade u kojoj je živela.

Ubistvo mlade devojke, oko koga se svojevremeno podigla velika prašina, tema je dokumentarnog filma „Izgubljena čast – stranputica porodice Surudžu“. Film su nakon dugogodišnjeg istraživanja snimili novinari Matijas Dajs i Jo Gol. Istovremeno je i izdavačka kuća „Hofman i Kampe“ (Hoffmann und Campe) rezultate istraživanja objavila u knjizi „Ubistvo iz časti – jedna nemačka sudbina“.

Živeti slobodno

Ehrenmord Prozess

Kao peto od desetoro dece turskih Kurda, Hatun Surudžu odrasla je u Berlin-Krojcbergu. Njeni roditelji u Nemačku došli su 35 godina ranije iz istočne Anadolije. Već kada je imala 16 godina, Hatun je prekinula sa školovanjem i udala se u Turskoj za jednog rođaka. Brak, međutim, nije uspeo. Hatun se trudna vratila u Nemačku. Počela je da se školuje za elektroinstalatera, preselila se u mali stan, skinula maramu sa glave i odlučila da živi po svome. Familiji se to nije ni najmanje svidelo. Takvo ponašanje za njih je značilo povredu porodične časti.

Autori Dajs i Gol želeli su da shvate zašto je situacija eskalirala. Želeli su da otkriju razloge zbog kojih je mlada žena tako tragično završila. Pokušali su da dođu u kontakt sa članovima porodice, što je bilo veoma teško. U toku snimanja, u zatvoru za maloletne delikvente u Berlinu, novinar Matijas Dajs upoznao je ubicu od Hatun, njenog mlađeg brata Ajhana. Taj 18-godišnjak osuđen je na devet godina i tri meseca zatvora. Dajsu i Golu trebalo je mnogo vremena dok nisu uspeli da ga nagovore da sa njima razgovara. Radilo se o pitanju: „Ubistvo iz časti u Nemačkoj – kako je tako nešto moguće? Do dan danas Ajhan svu krivicu preuzima na sebe.

Ni sažaljenje, ni kajanje

Tri hica Ajhan je ispalio u sestrinu glavu. Šest godina kasnije kaže: „Bila je velika greška što sam ubio sestru“. Ajhan međutim ne pokazuje ni sažaljenje, ni kajanje, kaže autor filma Matijas Dajs, koji je sa Ajhanom nekoliko puta razgovarao u zatvoru: „Kada se govori o Hatun, njegov pogled je hladan, on nije u stanju da izgovori njeno ime. Kaže da nije mogao da prihvati život kakav je ona vodila“.

Ajhan to ne može ni danas, bez obzira što je Dajsu priznao da je to bila najveća greška u njegovom životu. Dajs kaže da on još uvek nema poštovanja i razumevanja za put koji je Hatun izabrala.

Ubistvo i čast

Hatun Surudžu prestala ja de nosi maramu na glavi, našla je sebi stan i dečka Nemca. Sestrin nov način života za Ajhana je bio nepodnošljiv. On je osetio da je porodična čast dovedena u pitanje, jer je Hatun živela poput Nemice: „Za moja shvatanja to je bilo pre slobodno i previše javno, što se tiče njenog odnosa prema muškarcima i što se tiče noćnih izlazaka“.

Slobodan život kakav je on mogao da živi, za njegovu sestru je bio zabranjen. Ajhanovi vrednosni sistemi i norme duboko su ukorenjeni u kurdskoj tradiciji, bez obzira što je u Nemačkoj išao u školu i služio vojni rok. Sakupljena dokumentacija pruža uvid u način razmišljanja ubice, kaže Dajs: „To je porodična priča, priča o vrednostima koje su početkom 70-ih donesene iz istočne Anadolije i koje se nisu menjale, jer promene se ne tolerišu.“

Autori knjige Matijas Dajs und Jo Gol

Autori knjige Matijas Dajs und Jo Gol

Ubistvo uništilo porodicu

Nekada jedanaestočlana porodica danas se raspala. Jedan njen deo vratio se u Tursku. Ubistvo koje je imalo za cilj da sačuva čast porodice, izazvalo je sasvim drugačiji efekat, kaže autor Jo Gol: „Porodica se raspala. Od porodične časti- koja je ubistvom trebalo da bude spasena- danas ništa nije ostalo. Nekoliko braće živi u Istanbulu, nekoliko sestara je u drugim delovima Turske. Jedni sa drugima gotovo da nemaju kontakt.“ Otac je umro pre nekoliko godina. Jedini koji su ostali u Berlinu su majka i najmlađa ćerka. Jo gol smatra da one samo čekuju da Ajhan izađe iz zatvora i da će se zatim i one vratiti u Tursku.

Još uvek je nejasno, da li je samo Ajhan odgovoran za smrt Hatun, ili je to uradio na nagovor porodice, kao što je na suđenju tvrdila Malek, prijateljica od Hatun. Zbog takvih izjava svedokinja je dobijala pretnje od ostale braće. Protiv Mutlua i Alpaslana pokrenut je sudski proces, ali je 2007. godine obustavljen zbog nedostatka dokaza. Malek danas sa mamom živi negde u Evropi i ima drugi identitet. „Nije dokazano da li je ubistvo Hatun bila porodična odluka“, kažu Gol i Dajs.

Neuspesi nemačkog društva

U filmu se govori i o paralelnim svetovima koji žive berlinskom Krojcbergu i postavlja se pitanje kako je moguće da stranci koji ovde žive uopšte nemaju kontakt sa Nemcima. Moguće objašnjenje tog pitanje pronašao je Jo Gol analizirajući Ajhanov život: „Ajhan je na primer pohađao školu u kojoj u to vreme nije bilo ni jednog jedinog Nemca. Direktor te škole jednom je izjavio da nemačkim roditeljima ne bi preporučio da decu upisuju u njegovu školu. Tu se vidi koliko problema ima nemačko društvo. 40 godina smo dozvoljavali da se takve stvari dešavaju“.

Autori: Sabine Riperger / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković