1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Papa: Pravoslavci najbliži katolicima

„Među svim hrišćanskim crkvama i zajednicama, pravoslavlje nam je najbliže. I katolici i pravoslavci imaju starocrkvenu strukturu“ – to su reči pape Benedikta XVI sa jučerašnjih razgovora u Frajburgu.

default

Papa u poseti Frajburgu

Velt online prenosi: Papa Benedikt XVI se juče popodne u Frajburgu sastao sa predstavnicima pravoslavne crkve u Nemačkoj i naglasio zajedničko između rimokatoličke crkve i pravoslavlja: „Među svim hrišćanskim crkvama i zajednicama, pravoslavlje nam je najbliže. I katolici i pravoslavci imaju starocrkvenu strukturu“,  rekao je papa, prema tekstu koji je dostavljen novinarima, prilikom susreta koji nije bio otvoren za javnost. To ostavlja nadu da nije daleko dan kada će obe crkve ponovo zajedno slaviti euharistiju. Međutim, radi ponovnog uspostavljanja potpunog jedinstva, moraju se dalje raščišćavati teološke razlike, naročito kod teme – pozicija pape.

Benedikt XVI je hvalio zajednički veru hrišćana, među njima i pravoslavaca, u vremenima kada mnogi ljudi žele javni život da „oslobode“ od Boga. Papa je naročito naglasio zajedničko nastupanje u zaštiti ljudskog života, od začeća do prirodne smrti, kao i za vrednosti braka i porodice. „Za hrišćane je važno da štite jedinstvenost braka između muškarca i žene od svih mogućih pogrešnih tumačenja.“ Papa je istakao da je u vreme kada je bio profesor u Bonu, i naročito kasnije kada je bio nadbiskup Minhena i Frajzinga preko ličnih prijateljstva „sve dublje upoznavao i zavoleo pravoslavlje“.
 
Sa velikim interesovanjem i simpatijom pratio je razvoj pravoslavnih zajednica u Zapadnoj Evropi. 1,6 miliona pravoslavaca i orijentalnih hrišćana u nemačkoj su postali sastavni deo društva. Papa je pozdravio intenziviranje panpravoslavne saradnje i formiranje hijerarhijske strukture, naročito prošlogodišnje osnivanje pravoslavne Mitropolitske konferencije u Nemačkoj (OBKD).

Predsedavajući Mitropolitske konferencije u Nemačkoj Mitropolit Augustinos Nemački, ukazao je u svom pozdravnom govoru na poštovanje Majke Božije koje povezuje katoličku i pravoslavnu crkvu: „Nema dakle ništa uperenog protiv žena, u ovom našem današnjem susretu isključivo između muškaraca, za razliku od Vaših ekumenskih susreta prethodnih dana“, rekao je Augustinos.

Ko nema Boga, nema ni papu

Cajt onlajn piše: Ateisti su nekada bili ljudi za žaljenje. Nisu imali Boga, bili su sasvim sami u univerzumu i nisu znali gde vodi poslednje putovanje. Tu se ništa nije promenilo od Fojerbaha, međutim ovih dana hrišćani moraju da zavide bezbožnicima. Jer, ko nema Boga, nema ni papu. A ko nema papu, ne mora od njega ni da se distancira.

Papstbesuch in Deutschland 2011 Freiburg im Breisgau Flash-Galerie


Međutim, oni katolici kojih je ovde u Nemačkoj sve više i koji protivreče Benediktu XVI, kao restauratoru njihove crkve, za čije najbolje argumente se nema sluha, posramljeni su slavljenjem status kvoa. Njihova jaka želja i potreba za reformama je vidljiva, isto tako se čuje preteće ćutanje Kurije. Čovek mora da se seti Arnoa Šmita koje je jednom napisao: „Da nisam od rođenja ateista, sigurno bih to postao posmatrajući Nemačku.“

Šta je to toliko nepodnošljivo na nemačkom papi? Zašto je crkveni narodni pokret morao da ga pozdravi sa nekoliko stotina krtičkih poruka? Zato što papa ne podnosi svet. Benedikt slobodno društvo naziva „Diktaturom relativizma“ i „kulturom smrti“. On religiju stilizuje u čuvara svetog grala – morala, i time kritikuje ne samo ateiste, već sve one koji našu etiku, naše od Boga nezavisne zakone smatraju napretkom.

Dok je Jozef Racinger bio šef verske kongregacije, objasnio je zašto Rimu nije potrebna unutrašnja demokratizacija: „Mi znamo da je demokratija riskantan eksperiment, da odlučivanje po principu većine može da reguliše samo određeni okvir ljudskih svari. Demokratija postaje loša kada se proširi na pitanja istine i dobrote. Ono što je istinito i dobro, nije za diskusiju.“

To je suština jedne despotske teologije. Ali, nije potrebno biti teolog da se na osnovu takvih rečenica shvati zašto se Vatikan pod Benediktom ne kreće napred. Benedikt se plaši demokratije. Njegova crkva treba da bude autokratska, onakva kakva je navodno oduvek bila. Kao da nikada nije bilo večnog unutarkatoličkog sporenja oko smisla papske stolice i dometa Rima. Kao da, čak i u najdogmatičnjim vremenima, teolog kao Ignjac Delinger nije rekao: „Nama katolička crkva nikako nije identična sa papom.“

Priredila: Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 25.09.2011
  • Ključne reči papa
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12g5X
  • Datum 25.09.2011
  • Ključne reči papa
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12g5X