1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Papa pod unakrsnom vatrom

„Katastrofa“, „Gubitak poverenja“, „Bezosećajnost“: Rehabilitaciojom onog koji poriče Holokaust, nemački papa osramotio je svoju crkvu, piše na naslovnoj strani nedeljnika Špigel. Neki su već istupili iz katoličke crkve.

Odluke pape Benedikta XVI nailazi na oštre kritike u celom svetu

Odluke pape Benedikta XVI nailazi na oštre kritike u celom svetu

„Kada je Papa Benedikt XVI 2006. posetio svoju domovinu, slavljen je kao pop zvezda. Prilikom njegovog sledećeg dolaska u Nemačku moglo bi biti drugačije“, piše Špigel. Papina rehabilitacija katoličkog biskupa poznatog po svojim neprijateljskim izjavama prema Jevrejima, iznervirala je vernike širom sveta.

Žan Pjer Vils slovi za renomiranog teologa. On uživa visok međunarodni ugled, a od subote (31.1.) više nije član katoličke crkve. Svoj izlazak obrazložio je odlukom pape da rehabilituje četiri biskupa, među kojima je i Ričard Viliamson.

„Ne želim da se identifikujem sa totalitarnim duhom te crkve“, rekao je Žan Pjer Vils.

Odluka je širom sveta izazvala pravu oluju nezadovoljstva; oglasili su se katolički vernici, duhovnici i predstavnici Jevreja.

Papa imenovao za biskupa neprijatelja Harija Potera

Britanski biskup Ričard Vilijamson rehabilitovan iako poriče Holokaust

Britanski biskup Ričard Vilijamson rehabilitovan iako poriče Holokaust

Johanes Gerster, predsednik Nemačko-izraelskog društva i dugogodišnji šef fondacije Kondrad Adenauer u Izraelu, slično je reagovao. Za njega, kao katolika, rehabilitacija Viliamsona vrlo je problematična. Od Rima bi se moglo očekivati više senzibilnosti, rekao je Gerster za Tagesšpigel.

On se nada da će Vatikan u najmanju ruku zauzeti drugi kurs kada je reč o proglašenju Pape Pija XII za sveca. Papi je od 1939. do 1958. uvek iznova prebacivano da je ćutao o progonu Jevreja od strane nacističkog režima. Benedikt XVI je svog prethodnika uvek branio od tih optužbi.

Stvar se na tome ne završava, svađa oko Ričarda Viliamsona nije jedina. Tabloid Bild donosi tekst pod naslovom: „Papa imenovao za biskupa neprijatelja Harija Potera“. Papa Benedikt XVI postavio je za biskupa u Lincu, austrijskog sveštenika Gerharda Vagnera, saopštio je Vatikan. Upravo Vagner je svojim spornim izjavama bio na meti kritika javnosti. On je svojevremeno upozoravao mlade da ne čitaju knjige o Hariju Poteru, zbog toga što je reč o „satanizmu“, zastrašujući uragan „Katrina“ koji je 2005. razorio Nju Orleans, Vagner je nazvao „božijom kaznom“ - zbog nemorala u gradu. „Nije slučajno orkan razorio pet klinika, u kojima su vršeni pobačaji“, propovedao je Vagner.

30 godina islamske revolucije u Iranu

Teheran 1.2.1979.

Teheran 1.2.1979.

Pre 30 godina iranski šah je pobegao, a kada je 1. februara 1979. godine u Teheran sleteo Homeini, oduševljene mase zakrčile su ulice, podseća Frankfurter algemajne cajtung na 30. godišnjicu islamske revolucije. Na naslovnoj strani frankfurstkog lista – fotografija Ajatolaha snimljena na teheranskom Univerzitetu, četiri dana po dolasku.

Danas, njegov naslednik Hamnei, treba da proveri koliko promena će dozvoliti revolucija u 31. godini, piše Frankfurter algemajne cajtung. Treba li da otvori pesnicu i pruži ruku Obami? Šta učiniti sa Irakom na njegovom putu ka demokratiji?

Nemačka na meti terorista

Odnosi islamskog i zapadnog sveta tema su i komentara frankfurtskog lista na naslovnoj strani: „Al Kaida pamti i bolja vremena, bar kada je u pitanju njena prisutnost u medijima na Zapadu. Privredna kriza koja je došla, potresla je svet još snažnije nego Bin Laden napadima 11. septembra. To naravno nikako ne znači da je pretnja od strane islamskog terorizma postala manja.

U godini izbora u Nemačkoj raste opasnost od terorističkih napada

U godini izbora u Nemačkoj raste opasnost od terorističkih napada

Proteklog vikenda ministri unutrašnjih poslova u nemačkom Saveznom uredu za borbu protiv kriminala ukazali su na to da je opasnost od napada u Nemačkoj znatno povećana. Savezna Republika je pri vrhu liste zemalja koje bi mogle biti cilj napada. To je povezano sa predstojećim izborima za savezni parlament i namerom terorista da značajnije utiču na političke odluke.

Takav slučaj je već viđen kada su izvršeni napadi u Madridu koji su prouzrokovali promenu na vlasti. Usledilo je povlačenje španskih vojnika iz Iraka. Politički odnosi u Berlinu su drugačiji. Međutim najveći broj Nemaca nije za vojne akcije Bundesvera u Avganistanu, navodi Frankfurter algemajne cajtung, a zatim zaključuje:

„Ne postoje razlozi za paniku, ali na žalost ni za opuštanje. Jer, šta bi islamske teroriste moglo da privuče više od prestave o tome kako bi zapadni svet u njihovoj teškoj krizi, dotukli sa još jednim udarcem.“

  • Datum 02.02.2009
  • Autor pripremila Vesna Čolić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GlOX
  • Datum 02.02.2009
  • Autor pripremila Vesna Čolić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GlOX