1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pandemije kroz istoriju

Istorija delovanja virusa i drugih patogenih mikroorganizama, veoma je duga a prve velike epidemije, zabeležene su još u dalekoj prošlosti. I ova godina ostaće upamćena po meksičkom gripu, koji je izazvao strah javnosti.

Virusi mutiraju

Virusi mutiraju

Pandemija, od grčkih reči "pan" (svi) i "demos" (narod), predstavlja bolest koja se širi kroz populaciju velikih oblasti - kontinenta ili celog sveta. Bolest se, međutim, ne smatra pandemijom samo zato što je široko rasprostranjena ili izaziva smrt velikog broja ljudi, već mora biti i zarazna. Rak je, na primer, odgovoran za veliki broj smrti ali se ne smatra pandemijom, jer nije zarazan.

Istorija zna za mnoge pandemije. Atinska kuga izbila je 430. godine pre nove ere. Bolest nije pouzdano identifikovana ali se pretpostavlja da se radilo o trbušnom tifusu koji je ubio četvrtinu vojnika i građana Atine, pa ga neki istoričari smatraju odgovornim za kraj tzv. Zlatnog doba Atine.

Kuga ubila pet miliona ljudi

Antoninska kuga pojavila se između 165. i 180. godine. Bolest, najverovatnije velike boginje koje su u Rimsko Carstvo doneli vojnici s Bliskog Istoka, ubila je četvrtinu svih zaraženih, odnosno oko pet miliona ljudi.

Antički izvori spominju i kasniju Ciprijanovu kugu (251-266),

verovatno istu bolest, zbog koje je u Rimu umiralo 5.000 ljudi dnevno.

Justinijanova kuga, koja je harala od 541. do 750. godine, predstavlja prvu potvrđenu epidemiju bubonske kuge. Izbila je u Egiptu pa se proširila na Carigrad gde je, prema nekim izvorima, na vrhuncu ubijala 10.000 ljudi dnevno. Kuga je ubila između četvrtine i polovine ljudske populacije koju je pogodila u tada poznatom svetu.

Crna smrt

"Crna smrt" je počela 1300-ih. Osam vekova nakon prethodne pojave, bubonska kuga se vratila u Evropu. Izbila je u Aziji i stigla na Mediteran i u Zapadnu Evropu 1348. godine.

Za šest godina usmrtila je između 20 i 30 miliona Evropljana, ili trećinu ukupnog stanovništva. Bila je to prva u ciklusu od stotinak evropskih epidemija kuge koje su se nastavile do 19. veka.

Najmasovnija pandemija u novijoj istoriji zabeležena je 1918. godine kada je virus "španske groznice" odneo 50 miliona života, a prema procenama nekih stručnjaka, konačan broj umrlih dostigao je čak 100 miliona.

Nezabeleženo visokog mortaliteta i stepena virulentnosti, to jest zaraze, virus je nakon 18 meseci gotovo nestao.

Najsmrtonosnija bila pandemija azijskog gripa

Ostale pandemije pojavljivale su se u razmaku od po 10 do 30 godina, a najsmrtonosnije su bile pandemije azijskog gripa iz 1957. godine (oko dva miliona preminulih) i hongkoškog gripa iz 1968. godine (skoro milion umrlih).

Od posledica virusa gripa koji se javlja redovno svake sezone, u svetu umre između 250.000 i 500.000 osoba.

Čovečanstvo vodi neprestanu trku sa "malim ubicama". Sa svakom pojavom nove bolesti, nauka pokušava da pronađe novi lek koji će je uništiti ili makar potisnuti.

Međutim, i virusi poseduju sposobnost prilagođavanja kao i ljudi i često se dešava da posle izvesnog vremena poznati lekovi postanu neefikasni, jer su im se mikroorganizmi u meduvremenu prilagodili. Tako se trka ponovo nastavlja.

beta/nj

DW.COM

  • Datum 01.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/If3M
  • Datum 01.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/If3M