Paket mera protiv Trampa

Meksiko se postepeno oporavlja od šoka. Kako bi ublažila posledice „efekta-Tramp", tamošnja Centralna banka podigla je prošle nedelje kamate sa 4,75 na 5,25 procenata. Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio je još tokom predizborne kampanje da će milione imigranata deportovati nazad u Meksiko, da će podići zid na granici i ponovo razmotriti Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini NAFTA. Sve to izazvalo je veliku zabrinutost u Meksiku.

Ovo je već četvrto povećanje kamatnih stopa u ovoj godini i ono stiže nakon što je prošle nedelje meksička valuta pala na istorijski minimum. Dan nakon izbora u SAD, pezos je oslabio za 13 procenata, ali se ipak na tom niskom nivou stabilizovao. Povećanje kamata nije imalo neki preterani uticaj, ali se pezos u odnosu na američki dolar ipak blago oporavio.

„Još uvek je teško u ovom trenutku utvrditi kako će se na bilateralne odnose s našom zemljom odraziti određeni elementi ekonomske politike SAD od 2017, ali će njihov uticaj na naše finansijsko tržište u svakom slučaju biti veliki", navodi se u pomalo komplikovano sročenom saopštenju meksičke Centralne banke. Guverner banke Agustin Karstens očekuje da će povećanje kamata stabilizovati inflaciju i zaštiti kupovnu moć građana Meksika.

Izgledi

Sjedinjene Američke Države najznačajniji su trgovinski partner susednog Meksika. Slab pezos povećava troškove uvoza što bi, srednjoročno, moglo da utiče i na cene. Inflacija bi, prema Karstensu, do kraja godine mogla da bude nešto malo iznad neuralgičnih tri odsto. Takođe, očekuje se da bi privredni rast zemlje u sledećoj godini mogao da bude manji od očekivanog. Zato iz meksičke komercijalne banke BBVA-Bankomer upozoravaju na moguću recesiju, ukoliko Tramp ostvari svoje pretnje.

Rizici od inflacije se povećavaju, a trenutna situacija u meksičkoj privredi može se okarakterisati kao neizvesna, kaže guverner Karstens. Zato bi povećanje kamata moglo da bude samo početak. Iako je meksička Centralna banka povećala kamatnu stopu za dva poena, u SAD nije usledila nikakva reakcija. U Meksiku ipak očekuju da će američka Centralna banka Fed kamate podići u decembru.'

Međutim, eventualna promena nivoa kamata u SAD mogla bi dalje da uzdrma pezos, izazove odliv stranog kapitala i obeshrabri investitore. Analitičari britanske HSBC-banke upozoravaju: „Na udaru će se naći valute zemalja u razvoju u kojima su kamate visoke." Kamate u SAD i Evropi konstantno padaju još od 2000. godine. Zbog snažnog rasta privrede i visokih rendita, zemlje ubrzanog razvoja kao što je Meksiko postale su interesantne za investitore. Taj trend mogao bi međutim i da se preokrene.

Strani investitori

Neizvesnost je velika, a mogla bi da bude još veća ako Tramp, kao što je najavio, ponovo pokrene pregovore o sporazumu NAFTA – ili se čak povuče. Ako Tramp poveća carine, posebno bi bila pogođena automobilska industrija.

Meksiko je danas sedmi proizvođač automobila na svetu. Jedna trećina automobila koje SAD uvoze, dolazi iz te zemlje. Autokoncerni iz čitavog sveta nameravaju da do 2020. u Meksiko investiraju čak 17 milijardi američkih dolara, među njima i nemački proizvođači kao što su Dajmler, BMW i Audi. „Nadamo se da će se u periodu između izborne kampanje i početka mandata novog predsednika pronaći neko rešenje“, izjavio je nedavno šef Dajmlera Diter Ceče. Ali to, naravno, ništa nije sigurno.

I dok neki američki proizvođači, kao recimo Ford ili Dženeral Motors, nameravaju da, i pored Trampa, održe nivo svojih investicija u Meksiku, neki drugi već prodaju svoju imovinu ili smanjuju ulaganja, a sve to kako bi smanjili rizik od pada kursa meksičkog pezosa.

Aleksander Ver, izvršni direktor BMW-a u Meksiku, izjavio je za „Vol stri džornal" da njegova firma namerava da uskladi svoju poslovnu strategiju sa novim okolnostima. Taj nemački koncern počeo je u junu sa izgradnjom fabrike u San Luis Potosiju, a investicija je vredna milijardu dolara. Sedamdeset odsto tamošnje proizvodnje od 150.000 vozila godišnje, trebalo bi da završi na tržištu u SAD. Poslovanje BMW-a u Meksiku je stabilno, tvrdi Ver, a analiza će pokazati kako će se na poslovne planove odraziti moguće mere američke administracije. Ipak, osnovna ideja firme jeste da ostane u Meksiku, a izvoziće se, eventualno, u druge regione u svetu – u Evropu, Aziju ili Latinsku Ameriku.

Hitne mere

Meksička vlada predstavila je u međuvremenu jedanaest hitnih mera zbog mogućih masovnih deportacija Meksikanaca iz Sjedinjenih Država – pod znakovitim nazivom „Mi smo sa vama" (Estamos contigo). Tramp je nakon izbora ponovio da će njegova prva mera biti proterivanje dva ili tri miliona „kriminalaca" imigranata. U SAD živi ukupno više od 11 miliona useljenika bez odgovarajućih dokumenata, a među njima je više od pet miliona Meksikanaca.

Među mere meksičke vlade spadaju i preporuke konzulata da se „izbegavaju konflikte situacije", kao i da se „ne preduzimaju akcije koje bi mogle da vode ka administrativnim ili krivičnim sankcijama". Uvešće se i direktna telefonska linija preko koje će moći da se „prijave incidenti". Cilj je pružiti Meksikancima koji žive u SAD neophodne informacije kako bi se izbeglo da oni postanu žrtve zlostavljanja ili prevare.

„Ostanite mirni"

Ministarka spoljnih poslova Meksika Klaudija Ruiz Maseu upozorila je svoje zemljake u SAD da ne reaguju na provokacije i da ostanu mirni, uprkos trenutnoj neizvesnoj situaciji.

Predsednik Enrike Penja Nijeto obećao je još tokom kampanje Donalda Trampa da će braniti interese Meksika od mogućeg ekstremnog pogoršanja prilika: „Radićemo izuzetno pragmatično kako bismo došli do onoga što koristi i Meksiku, i Severnoj Americi – uvek u odbrani osnovnih, nepromenljivih principa kao što su naš suverenitet, dobrobit države i zaštita naših državljana".

S obzirom na jednu takvu moguću „oluju", mere kao što su regulisanje kamata ili uvođenje telefonske hot-linije za uznemirene građane, deluju kao nešto što je – i više nego nedovoljno.