1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Pak: «Znanje jezika i pravo zvanje»

Mnogi sanjanju o karijeri u institucijama Evropske unije. Imati posla sa ljudima iz različitih kulturnih krugova, govoriti više stranih jezika, mnogo putovati i mnogo zarađivati, no kakvi su zaista izgledi za karijeru?

default

Doris Pack, poslanica nemačke CDU-a u EP

Doris Pack, poslanica u EP iz redova nemačkih konzervativaca odgovorna je pored ostalog i za obrazovne programe Evropske unije. Ona pojašnjava koje kvalitete moraju imati mladi ljudi koji žele karijeru u Evropskoj uniji.

«Prvi preduslov je učenje stranih jezika, bez toga čovek ne može biti uspešan. Naravno da uslov na izborima za poslanike ne može biti taj da on mora govoriti strane jezike, ali ako zaista želi nešto postići, potrebno je osim maternjeg jezika poznavati barem još dva ili tri strana jezika. Govoriti strane jezike je najvažnije, jer time se naravno može bolje razumeti i kultura drugih. Na taj način se može bolje komunicirati. Osim toga uvek je važno ako ste zaposleni u nekoj evropskoj instituciji ili ako želite da imate uspeha da pored ostalog imate i neko dobro zanimanje».

Doris Pack ističe da imati neko zvanje ne znači da ste po zanimanju evropski naučnik, već jednostavno da se zna i nešto drugo.

«Evropska unija objedinjuje veliki broj područja. Bavi se unutrašnjim tržištem, svi zakoni koji se tiču tog tržišta, Unija vodi politiku potrošača, potrebni su joj inženjeri. Ako pogledamo Balkan, u tom slučaju EU traži osobe koje imaju veliko razumevanje kada je reč o pomirenju. Potrebno je zapravo sve što je potrebno i u drugim profesijama i zato nam trebaju sva zvanja. Osim izučene profesije potrebna je i posebna privrženost evropskoj viziji, evropskoj ideji. Bez toga mislim da nije moguće činiti sve ono što je potrebno sa velikim angažmanom, jer evropski posao je često vrlo zahtevan, oduzima mnogo vremena i nailazi na mnoge prepreke i protivljenja. Stoga je potrebno zalagati se maksimalno, pa je potrebno i znanje i veliki angažman».

U međuvremenu postoji mnogo postdiplomskih studija koje se bave Evropom. Doris Pack govori i tome koliko su te studije korisne, naročito prilikom potrage za poslom u evropskim institucijama ili uopšte.

«Mislim da se na takvim studijama stiče “dublje” znanje o procesima u Evropskoj uniji. Poznat mi je recimo evropski institut u Sarbrikenu. U ovoj instituciji imam saradnike koji su završili studije na tom Institutu. Stoga znam da se isplati studirati na evropskim institutima u ovom ili drugim gradovima kako bi se steklo veće znanje o Evropi, jer Unija je toliko slojevita i spolja ju je teško objasniti, stoga je ispravo nuditi takve studije. Naravno da to nije najvažniji uslov, ali je ipak od pomoći».

Na pitanje postoje li u okviru EU programi i direktive koje pružaju podršku takvim smernicama. Pack je odgovorila: «Postoji ta mogućnost da mladi tokom svog školovanja prikupe iskustva izvan svoje zemlje. Za studente je to ERASMUS program, a za učenike u privredi i zanatima program pod nazivom LEONARDO. Ne postoje posebne studije koje nudi Evropska unija, jer to ni ne sme, dopušteno je biti samo potpora u obrazovanju. No, postoji recimo podrška kod obrazovanja novinara.

Imamo u Maastrichtu školu za novinare kojoj pomažemo. Zatim, imamo Akademiju prava u Trieru čiji je glavni nosilac EU, zatim institut u Firenci, tako da postoji nekoliko institucija kojima Evropska unija daje posebnu podršku. Osim toga tu je čitav niz visokih škola koje imaju takozvane katedre Jean-Monnet, a to su katedre na sveučilištima koje se ciljano bave politikom. Svaki institut koji se bavi politikom može zatražiti pomoć i dobiti ime katedra Jean Monneta. Povremeno se proverava se da li je to zaista slučaj».

Kako je to sa školama, nije li potrebno da se već u školama mladima ponudi odredjeno saznanje o EU kako bi delimično bili usmereni ka evropskim institucijama. Doris Pack pojašnjava: «U osnovnim školama to zasigurno nije slučaj, ali postoji program pod nazivom Comenius koji pruža mogućnost učenicima da se uključe u projekte u kojem učestvuju tri do četiri druge evropske zemlje i rade na zajedničkom projektu, kako bi otkrili na primer, šta je to evropski identitet, šta je to kulturna raznolikost. Ono što učenici za vreme školovanja o pomenutim temama jednom čuju to neće tako brzo zaboraviti. To znači da se vrlo rano upoznaju sa činjenicom da je Evropa važna i da je ona naša “šira” domovina. Smatram da je to bitno, jer kasnije kada se mladi posvete svom zanimanju – bilo da je to na sveučilištu ili u samom zvanju – to će im dobro doći. Važno nam je da na tom području imamo dobre učitelje pa je stoga i važno, dobro obrazovanje tih učitelja, pre svega njihovo znanje o Evropi. Jer, budućnost naše dece je uvršćena EU i upravo je na nama da to objasnimo i prenesemo na mlađe generacije».

  • Datum 27.07.2007
  • Autor Ruth Reichstein
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BWXs
  • Datum 27.07.2007
  • Autor Ruth Reichstein
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BWXs