Ovo je bila godina krize evra | Evropa | DW | 26.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ovo je bila godina krize evra

Možemo to obrtati i okretati do mile volje, ali ekonomski gledano i 2012. će ući u istoriju kao još jedna godina krize evra. Bilo je i drugih problema: Grčka, Dojče bank, Šleker, ...

Beratungen der Finanzminister der Euro-Gruppe mit den Spitzen von Internationalem Währungsfonds (IWF) und Europäischer Zentralbank (EZB), ... Rheinland-Pfalz/ ARCHIV: Eine Ein-Euro-Muenze steht in Speyer fuer eine Fotoillustration auf einer Fahne der Europaeischen Union, waehrend im Hintergrund eine griechische Fahne zu sehen ist (Foto vom 03.11.12). Die Finanzminister der Eurozone wollen am Montag (26.11.12) ueber ein neues Rettungspaket fuer Griechenland verhandeln. Die Regierung in Athen benoetigt dringend die naechste Kredittranche in Hoehe von 31,5 Milliarden Euro, um einen moeglichen Staatsbankrott zu verhindern. In der vergangenen Woche waren die Gespraeche zunaechst gescheitert. (zu dapd-Text)

Eurokrise Eurozone Symbolbild

U slučaju Grčke na početku je bilo napretka: u martu se preko 85 posto privatnih zajmodavaca, kao što su banke, osiguravajuća društva i fondovi izjasnilo za otpis duga. Odrekli su se više od polovine nominalne vrednosti svojih grčkih obveznica. Iza ovog naizgled velikodušnog gesta krio se strah da će u slučaju iznenadne insolventnosti grčke države izgubiti sve.

Svoje olakšanje nakon tog poteza izrazio je i grčki ministar finansija Evangelos Venizelos:

„Veoma je važno što smo danas smanjili naš dug. Rešili smo se tereta od preko 100 milijardi evra. To je polovina naše ekonomskog učinka. Toliko smo dugovali budućim generacijama.“

Atinski mediji tih dana pišu: oprošten je najveći dug u istoriji. A atinska berza ponovno je mogla da posluje bez nervoze. U skladu sa tim, reakcije u Nemačkoj bile su optimistične.

U otpisu duga učestvovale su skoro sve banke i institucije koje su kupile grčke državne obveznice. Time je otvoren put i drugom paketu pomoći Grčkoj u visini od 130 milijardi evra koji je Evropska unija odobrila u martu.

Ministri finansija evrozone u martu su takođe odlučili i da povećaju fond za spas evra ESMa sa planiranih 500 na oko 800 milijardi evra.

Ali, izjalovila su se očekivanja da je došlo vreme za oporavak Grčke, pa makar i sporim tempom. Zbog drastičnih mera štednje ekonomski učinak zemlje i dalje se smanjuje, a zaduženost po glavi stanovnika i dalje je visoka – uprkos otpisu duga.

Grci svaljuju krivicu na Aneglu Merkel

Greece's Prime Minister Antonis Samaras, right, and Germany's Chancellor Angela Merkel make statements to the media at the Maximos mansion in Athens, Tuesday, Oct. 9, 2012. Merkel says Greece has covered much of the ground required for recovery, during her landmark visit to the financially stricken country.(Foto:Thanassis Stavrakis, Pool/AP/dapd)

Angela Merkel i Antonis Samaras

Iako većina Grka za mere štednje Evropske unije krivi nemačku kancelarku, Angela Merkel u oktobru je posetila Atinu. Tamo je izrazito pohvalno govorila o napretku koji je Grčka ostvarila u borbi protiv krize. Posle sastanka sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom Merkel je izjavila:

„Danas sam ovamo došla potpuno svesna da je razdoblje koje Grčka proživljava pre svega teško za njene stanovnike, da mnogi ljudi pate i da im se uzima mnogo. Zato želim da kažem i da je prevaljen zaista veliki deo puta… Učinjeno je mnogo toga, ali još neke stvari tek treba učiniti. A Nemačka i Grčka će po tom pitanju intenzivno sarađivati.“

Ni danas niko ne može da kaže kada i kako će kriza biti prevladana, naročito jer uz Grčku, Irsku i Portugal u neprilike upadaju i druge članice evrozone. Uz Španiju i Italiju, pri diskusijama o krizi sve se češće spominje i Francuska.

Bankrot Šlekera sa 30 000 zaposlenih

Mehrere Schilder mit der Aufschrift 30% Rabatt auf alles! sind am Freitag (08.06.2012) vor einer Schleckerfiliale in München (Oberbayern) zu sehen. Bei Schlecker beginnt ab Freitag der nationale Ausverkauf in den Filialen. Auf Schnäppchenjäger warten bis zu 50 Prozent Rabatt. Foto: Nicolas Armer dpa/lby +++(c) dpa - Bildfunk+++

Rasprodaja u Šleckeru

U Nemačkoj je loše vesti doneo lanac drogerija Šleker koji je već u januaru podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka. Uprkos intenzivnoj potrazi nisu nađeni investitori koji bi ga spasili. Do kraja juna širom Nemačke zatvoreno je oko 7000 Šlekerovih filijala sa oko 30 000 zaposlenih. U jesen je 14 000 od 23 300 bivših radnika koji su bili prijavljeni na zavodu za zapošljavanje još uvek tražilo posao.

Još jedno istaknuto ime nestalo iz nemačkog privrednog života Nekerman, nekada kralj prodaje preko kataloga, zatvorio je svoju internet-radnju. Sudbina ne mazi ni nove nemačke proizvođače solarnih ćelija, pad cena odmah je pokosio nekoliko firmi.

Dojče Bank bez Akremana

Krajem maja u najvećoj nemačkoj banci Dojče Bank okončana je era Jozefa Akermana. Vidljivo ganut, 64-godišnji Švajcarac, oprostio se od svojih akcionara posle deset godina, svodeći lični bilans uz dozu hvalisanja. Na sastanku u dvorani Festhale u Frankfurtu, gde je poslednji put imao ulogu predsednika Upravnog odbora, rekao je:

Hessen/ Der scheidende Vorstandsvorsitzende der Deutschen Bank AG, Josef Ackermann, gestikuliert am Donnerstag (31.05.12) auf der Hauptversammlung des Unternehmens in Frankfurt am Main. Nach zehn Jahren an der Konzernspitze verabschiedet sich Ackermann von den Aktionaeren des groessten deutschen Geldinstituts. Bereits am Freitag (01.06.12) werden seine designierten Nachfolger die Leitung der Bank uebernehmen. (zu dapd-Text) Foto: Thomas Lohnes/dapd

Josef Akerman

„Osećam tugu dok se opraštam od zemlje koja me je primila raširenih ruku i koja se prema meni uvek odnosila veoma otvoreno. Drago mi je što, kada na kraju svega podvučemo crtu, mogu reći da su rezultati pozitivni i što ovu banku predajem svojim naslednicima u dobrom stanju.“

Dojče Bank 1. jula dobio je novu upravu: kormilo zajednički preuzimaju dotadašnji šef odseka za investiciono bankarstvo Anšu Jain i Jirgen Fičen, koji je bio zadužen za poslovanje unutar Nemačke. Još pre stupanja na dužnost dvojac je u potpunosti promenio rukovodstvo najveće privatne banke u Nemačkoj.

Automobilska industrija

Višak kapaciteta, zatvaranja fabrike, mere štednje – kriza prodaje u 2012. godini snažno je pogodila proizvođače automobila. Upozorenja nije bilo, a broj novih registrovanih vozila pasće verovatno i sledeće godine.

„Čeka nas dugi sušni period, tri, četiri, pet godina jako loše prodaje. Zato treba prilagoditi kapacitete“,

rekao je Ferdinand Dudenhefer, stručnjak za automobile sa Univerziteta Duizburg-Esen.

Smatra se da Evropa ima industriju s dve brzine: proizvođači automobila kao što su Fijat, Opel, Ford, Reno i Pežo-Citroen su svojim malim vozilima dosad bili uspešni pre svega u južnoevropskim zemljama. Budući da su tamošnja tržišta zbog krize doživela krah, ti su proizvođači pretrpeli gubitke. Najviše masovnih otpuštanja, čak i zatvaranja fabrika bilo je kod Francuza i kod Opela.

Nemački proizvođači automobila, Dajmler, Folksvagen, Audi ili Porše gubitke u Evropi su kompenzovali rekordnom prodajom u SAD i naprednijim zemljama u razvoju.

„Recimo, Folksvagen prodaje 30 posto svojih vozila u Kini. To pomaže da se gubici nadoknade. Zbog toga Nemci ni približno nisu pogođeni krizom kao Francuzi i Italijani.“

Međutim, ako kinesko tržište oslabi, iz bilo kog razloga, nemački proizvođači automobila pretrpeće velike gubitke.

Vozačima automobila u Nemačkoj posebno smetaju nezapamćene cene goriva. Prema podacima nemačkog autokluba ADAC-a pun rezervoar 2012. bio je najskuplji u istoriji. A prema procenama stručnjaka 2013. doneće nove rekorde.

Izlazak Fejsbuka na berzu, milijariditi član

In this image provided by Facebook, Facebook founder, Chairman and CEO Mark Zuckerberg, center, rings the opening bell of the Nasdaq stock market, Friday, May 18, 2012, from Facebook headquarters in Menlo Park, Calif. The social media company priced its IPO on Thursday at $38 per share, and beginning Friday regular investors will have a chance to buy shares. (Foto:Nasdaq via Facebook, Zef Nikolla/AP/dapd).

Fejsbuk izlazi na berzu

„U ime zaposlenih u Fejsbuku, želeo bih da svim ljudima koji koriste Fejsbuk i naše proizvode poručim samo ovo: hvala vam.“

Tim rečima osnivač Fejsbuka Mark Cukenberg se zahvalio korisnicima svoje društvene mreže preko video linka iz Fejsbukovog sedišta u Silikonskog dolini. Povod za taj govor bio je izlazak Fejsbuka na berzu 18. maja. Međutim, još se nije znalo kako će ubuduće izgledati poslovni model te firme.

I tako je Fejsbuk zabrljao svoj izazak na berzu. Akcije su brzo gubile na vrednosti, pa sa 17,55 američkih dolara nisu vredele ni polovinu početne cene od 38 dolara. Mark Cukenberg je pao na Forbsovoj listi najbogatijih Amerikanaca sa 14. na 36. mesto. Njegovo virtuelno bogatstvo smanjilo se sa 17,5 na 9,4 milijardi dolara. Ipak, akcije su pred kraj godine blago oporavile.

Stručnjak za medije Osi Uršs smatra da je snaga Fejsbuka u sledećem:

„U Nemačkoj, kao i širom sveta Fejsbuk trenutno nema pravu konkurenciju. To je ono što bismo mogli nazvati drugom stranom efekta društvene mreže. Kad je jedna društvena mreža dovoljno velika, ljudima je besmisleno da koriste druge društvene mreže, ako su svi njihovi kontakti na jednoj zajedničkoj platformi. Stoga tu očigledno postoji tendencija monopolizacije, što se trenutno vidi na primeru Fejsbuka.“

Fejsbuk je u jesen dobio i milijarditog člana. Međutim, većina toj društvenoj mreži pristupa s pametnih telefona i tablet računara. Tako se reklame gotovo uopšte ne prikazuju i Fejsbuk na njima zarađuje znatno manje. Firma je zatim uvela novi format reklamiranja i objavila da je postigla i prve uspehe. Sada se oglasi prikazuju direktno u prenesenim porukama, dakle i na mobilnim uređajima.

Velika potražnja za tablet-računarima

S druge strane, uoči Božića porasla je prodaja tablet-računara. Sve više proizvođača u ponudi ima male mobilne kompjutere, a kraj trenda se ne nazire.

„Ovo tržište zapravo je nastalo nakon uspjeha Ajpeda. Tablet računari su i ranije postojali, ali s uspehom Ajpeda na tržište su ih izbacili i Amazon i Gugl pa sada svako želi da učesvuje u tom tržištu. Zbog toga smo tek na početku…“

Tim rečima Aleksander Špier iz kompjuterskog časopisa "c't" opisao je trenutnu pomamu za tablet računarima.

Mirno, tiho, ali izuzetno uspešno u 2012. godini bilo je tržište akcijama. Nemački berzanski indeks Dax, 12. decembra popeo se na preko 7600 bodova i tako zabeležio najvišu vrednost od sredine januara 2008. godine.

„Godina 2011. bila je jako loša. I mi smo, eto, iz loše godine u novu krenuli punom parom pa smo, posle septembra uplaćivali još i više. Evropska centralna banka nam je pomogla time što je u osnovi stabilizovala evrozonu i ulagačima – posebno međunarodnim – poručila: 'Na nas možete računati. Nećemo dopustiti da evro propadne.'“

Eine Anzeigetafel visualisiert am Freitag (23.09.11) in der Deutschen Boerse in Frankfurt am Main die Kurve des Deutschen Aktien-Index (DAX). Rezessionsangst und Schuldenkrise haben den deutschen Aktienmarkt am Freitagmittag ins Minus gedrueckt. Nachdem er noch mit Gewinnen in den Handel gestartet war, verlor der DAX bis 13.00 Uhr 2,7 Prozent auf 5.021 Punkte. Kurz zuvor war der Leitindex sogar unter die 5.000-Punkte-Marke gefallen. (zu dapd-Text) Foto: Patrick Sinkel/dapd

Berza u Frankfurtu

Ovako je Henig Gebhardt, stručnjak za akcije u Dojče Bank, opisao uspeh vrednosnih papira. Dax se s rastom od oko 29 posto približava najvećem plusu od 2003. godine. Indeks srednje velikih preduzeća MDax od janura je porastao za čak 35 posto. Ovom poletu kraj se još ne nazire, mada, na umu valja imati da su tržišta akcija sklona velikim usponima i padovima.

„U osnovi smatram da će se okolnosti značajno poboljšati. Uspone i padove možemo očekivati i sledeće godine. Razvoj situacije u Španiji mogao bi dovesti do napetosti. Italija i Nemačka izlaze na izbore. Sa time se, nažalost, morate pomiriti ako imate posla sa akcijama. Ali, veći rizik donosi i veću zaradu.“

Autor: Ulrih Klaus / Darko Janjević
Odogvorna urednica: Dijana Roščić