Filipi, hrišćanstvo i turizam

Filipi je na početku nove ere bio veliki i živ grad koji je ležao na glavnoj saobraćajnici između Rima i njegovih provincija na Bliskom istoku. Sada postaje interesantan za turiste. Većina gostiju i u ovaj deo Grčke za sada dolazi zbog sunca i mora – i u letnjoj sezoni će to sigurno ostati glavni razlog dolaska. Ostaci antičkog Filipija nisu na obali, već u unutrašnjosti i tamo uopšte nije prijatno dok prži letnje sunce. Mnogo je bolje doći s proleća ili na jesen. Već se radi na tome da to arheološko nalazište i van sezone bude duže otvoreno.

„Svake godine, stotine japanskih i korejskih hrišćana dolaze tu da se krste", kaže nam Stavrula Dadaki direktorka grčke Državne arheološke službe za Kavalu i pokazuje mesto na potoku, za koje se veruje da je apostol Pavle baš tu lično krstio prvu stanovnicu Evrope – svetu Lidiju.

Filipi kao Sveta gora

Hajdi Riter vodi bavarski Ured za hodočasnike, koji već gotovo čitav vek organizuje putovanja vernika. Za sledeću godinu, u program je uvrstila čak dva putovanja na severoistok Grčke, pre svega u Filipi za koji je saznala tek preko mreže nemačko-grčkih opština i gradova.

„Ima posetilaca koje interesuje arheološki deo, ali ih sigurno ima veoma, veoma mnogo koji će doći zbog apostola Pavla i svete Lidije". Ona Filipi već poredi sa Svetom gorom, koja je „poznata svima".

Turista će svakako biti više: sledeće godine biće završena i nova luka u Kavali, a na lokalni aerodrom već sleću strane kompanije – doduše, gotovo isključivo tokom leta. Samo, da li je to područje uopšte pripremljeno za navalu turista? Već prošlih godina, u sezoni su bili popunjeni svi hoteli. Hitno je potrebno izgraditi nove smeštajne kapacitete, a međunarodni investitori su i više nego dobrodošli.

Sveta Lidija

A šta bi na sve to rekla Sveta Lidija? U suštini, teško je uopšte pronaći u predanjima i svetim knjigama kakva je to bogougodna i sveta dela ona učinila da bi postala svetica - kako u katoličkoj, tako i u pravoslavnoj crkvi. Ono što je poznato, jeste da je trgovala purpurom – u antičko doba basnoslovno skupom bojom za tkanine. I zato su purpurnu odeću tada nosili samo bogataši.

Prema predanju, Lidija se nikada nije udala, ali i to se može objasniti njenim zanatom: purpur se nekada dobijao iz ogromne količine morskih puževa (Bolinus brandaris ili Hexaplex trunculus) i postupak je bio sve, samo ne prijatnog mirisa. Zato je ona verovatno živela na periferiji Filipija, ali je verovatno i bila veoma imućna i mecena prve hrišćanske zajednice u Evropi. Priča se i da je platila novčanu kaznu na koju je osuđen apostol Pavle i da ga je tako izbavila iz zatvora.