Ova zima u stvari nije hladna?

Meteorolog Bernard Mir iz Karlsruea bavi se sistemima za rano upozoravanje na nevreme i kaže:

„Velike oluje i orkani sasvim su normalni tokom zime u Srednjoj Evropi, uključujući Nemačku. Takvo nevreme ide uz zimu i do njega dolazi u neredovnim razmacima.“

Sve češće ekstremne klimatske pojave

Danas je moguće precizno prognozirati velike oluje ili orkane kao što je bila „Ksintija“, dodaje Mir. Lokalne događaje, kao što je bila oluja iznad Madere ili provala oblaka koja je izazvala rušenje minareta džamije u Maroku znatno je teže predvideti, ali nije nemoguće. Profesor Mojib Latif sa univerziteta u Kilu upozorava:

„Ne sme se napraviti greška i posmatrati klimatske pojave izolovano. Mora se pratiti dugoročan razvoj i kada se tako posmatra vidi se da su ekstremne klimatske pojave sve češće.“

Tako se na osnovu ovogodišnje oštre zime u delovima Evrope ne mogu donositi zaključci o globalnoj klimi, upozorava Latif:

„Stalno moramo da podsećamo ljude da je ova hladna zima bila regionalna pojava. Inače, na svetskom nivou ovaj januar je bio drugi najtopliji januar otkako se prikupljaju meteorološki podaci, dakle u poslednji 130 godina.“

Svake godine (ipak) malo toplije

Uprkos tome, mnogi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji hladnu zimu uzimaju kao dokaz da je pogrešna teorija o globalnom otopljavanju što Latif objašnjava ljudskom psihologijom:

„To je običan mehanizam potiskivanja. Ukoliko smo suočeni sa velikim izazovom sve nam dobro dođe da kažemo – ne, nije to baš tako i odložimo rešavanje problema.“

Naučnici zato stalno pokušavaju da objasne razliku između globalne promene klime i normalnih klimatskih kolebanja. Mojib Latif kaže:

„Promena klime nije pravolinijska tako da je svake godine malo toplije. U međuvremenu dolazi do niza klimatskih kolebanja i zato je razvoj klime u poslednjih sto godina iregularan. Moraju se posmatrati dugi vremenski periodi i tek onda se vidi da je na Zemlji sve toplije.“

Autori: I. Kvajle / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković