Ovčarski ili lovački pas?

Komentarišući, kao i brojni drugi današnji nemački listovi, samit NATOa u Letoniji, ugledni «Ziddojče cajtung» piše:

«Alijansa želi i da ostane savez za odbranu svojih članica ali i da postane globalna intervenicionistička sila; dakle, želi da bude i ovčarski i lovački pas. U politici možda funkcioniše ono što u životinjskom carstvu ne može ali transformacija o kojoj su saveznici počeli da raspravljaju na samitu u Rigi proističe samo iz jedne lepe želje: da NATOu, gotovo po ma koju cenu, mora da bude udahnut novi život. Šta Alijansa uopšte jeste ako ne ne može da postane politička snaga kakva je Evropska unija? Jeste odbrambena zajednica u stanju pripravnosti. A jeste i aktivna agencija za bezbendost. NATO ne sme da se zanosi da će postati sila sama po sebi i da gradi mrežu globalnog partnerstva već mora da se okrene pružanju bezbendosno-političkih usluga. To je njena budućnost.»,

smatra komentator ovih liberalnih novina iz Minhena. Mnoge njegove kolege bave se posetom poglavara rimokatoličke crkve Turskoj a onaj u za ekonomiju specijalizovanom «Handelsblatu» kaže:

«Ipak su se, eto, rukovali papa Benedikt XVI i turski premijer Redžep Tajip Erdogan. Katolički poglavar i šef jedne umerene islamističke partije u Ankari su razgovarali o verskim i svetovnim temama. To je veliki napredak. Nesuglasice koje su tome prethodile pokazale su da reč nikako nije o najobičnijon diplomatskoj stvari. Obojica su pokazali hrabrost: Benedikt XVI jer se nakon nesrećnih i pogrešno shvaćenih izjava o sialmu pojavio pred onima koji ga kritikuju; a Erdogan jer je omogućio da do susreta koji je zbog unutrašnjepolitičkih protesta već bio otkazan ipak dođe. On je time poslao poruku i turskom društvu ali i Evropi.»,

ukazuje ovaj nellibaralni dnevnik iz Diseldorfa. Najviše dnevnik listova u Nemačkoj osvrće se na kongres veće vladajuće Hrišćansko-demokratske unije pa tradicionalni «Frankfurter algemajne cajtung» o ponovo izabranoj šefici stranke Angeli Merkel piše:

«Definitivno je prestala da bude autsajder. Kancelarkina vlast,jasno je uočljivo, počiva na dvama stubovima: na partiji i na poslaničkoj grupi u parlamentu. Uspeh koji je ona time zabeležila loše je uticao i na dvojicu potpredsednika i šefova pokrajkinskih vlada – Jirgena Ritgersa i Kristijana Vulfa – ali i na programsku oštrinu CDUa. Napori koje predsednica već pet godina čini kako bi partiju obnovila na kongresu u Drezdenu ponovo su nekako izgubili svoje konture. Sukob oko programa unutar CDUa nije okončan, samo je postalo opasnije koristiti ga za lično profilisanje.»,

ističe ovaj konzervativni dnevnik iz Frankfurta na Majni. Dok uticajni «Tagescajtung» objašnjava loše rezultate koje su prilikom reizbora dobili potpredsednici partije:

«Prethodne sedmice gotovo svi funkcioneri CDUa petljali su, taktizirali i muljali kako im je bilo drago garantujući istovremeno kako im je samo stalo do suštinskih pitanja. A uopšte se nije radilo o tome već o vršenju pritiska na kancelarku, zalaženju u zabrane socijaldemokrate i građenju sopstvenog imdidža. To je značilo da su inicijative javni podržavane a iza kulusa kritikovane, da je Angela Merkel javno dobijala podršku a iza kulisa bivala meta izrugvanja, da se spekulisalo o novim koalicijama i mogućim šeficinim naslednicima. Oni koji su to radili zaboravili su da i obični delegati čitaju novine.»,

zaključuje ovaj levičarski dnevnik iz Berlina.