Otvaranje „naučnih radnji“ pun pogodak! | Mozaik | DW | 22.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Otvaranje „naučnih radnji“ pun pogodak!

Kako uspostaviti most između naučnog istraživanja i društva? Upravo to je zadatak naučnih radnji. Njihov cilj je da građanima stave na raspolaganja rezultate istraživanja, besplatno i u vidu uslužne delatnosti.

default

Bon

Nekada su naučne radnje su otvarali nemački studenti tokom 80-ih godina, a danas ih ima po čitavom svetu. Najveća evropska naučna radnja se nalazi u Bonu. "Stavljamo etikete na novine, ovde su etikete sa imenima naših pretplatnika - njih 8500 - za slanje novina poštom."

U podrumu naučne radnje u Bonu troje ljudi uvezuje novine i sprema ih za isporuku. Mašina za lepljenje etiketa verovatno potiče iz 80-ih godina, kada su studenti posvuda otvarali takve radnje. "Ideja potiče iz Holandije. To je za studente bila mogućnost da praktično primene svoja teoretska znanja i da to koristi ljudima koji imaju probleme."

Iz Holandije, koncept se prelio u susedne zemlje, kaže stručnjak za poljoprivredu i pionir naučnih radnji, Norbert Štajnhaus. "Finansiranje tada nije bilo moguće. bio je to dobrovoljnhi rad studenata i naučnih radnika. Počeli smo u studentskim prostorijama; okupljali smo se jednom nedeljno, da bismo pitanja koja su nam stizala sprovodili na mesta koja znaju odgovore."

Prva radnja otvorena u Berlinu

Wissenschaftsladen in Bonn Deutschland

Bon

U početku, građani su se najviše raspitivali za probleme životne sredine: zagađenje vazduha i vode ili za ishranu. U naučnim radnjama su dobijali besplatne odgovore. Prva takva radnja otvorena je u Berlinu, usledilo je još 30 njih u drugim gradovima. Zbog besparice, novi milenijum je dočekalo samo oko trećine naučnih radnji. Bonska radnja je izdržala sve krize i danas je najveća u Evropi. Kada zazvoni telefon, slušalicu podiže Mihael Štajnhaus.

Danas ovde radi 30-ak ljudi, pretežno stručnjaka za prirodne nauke. Na mnnoga pitanja građana u međuvremenu su počele da odgovaraju i Centrale za zaštitu potrošača. Ali, i te centrakle, kada ne znaju odgovore, upućuju građane na naučne radnje. Tu naučnici odavno više ne rade samo tako što odgovaraju na pitanja, već i sami pokreću projekte i otvaraju kurseve. U okviru projekta "Mesto događaja: šuma", deca uče razne stvari o prirodi. U "Međunarodnoj bašti" ljudi različitog porekla obrađuju zemlju. Vrlo su tražene i informacije o tržištu rada ili obnovljivim energijama.

Evropska unija je rešila da izdvoji i novac za povezivanje i umrežavanje evropskih naučnih radnji, kao i za osnivanje novih. U Nemačkoj, sve više univerziteta sarađuje sa takvim radnjama.

Autori: Suzane Kords / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon