Otrovom do zlata u Rumuniji | Evropa | DW | 15.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Otrovom do zlata u Rumuniji

Pobeda civilnog društva: rumunska vlada je najavila da će sporni projekat eksploatacije zlata u selu Rošija Montana biti obustavljen. Ali, taj projekat nije jedini. U svakom slučaju reč je o pobedi civilnog društva.

default

Demonstracije u Bukureštu

Eugen David, poljoprivrednik iz zabačenog sela Rošija Montana u zapadnom delu Karpata, ima razloga da se raduje: baš kao David je pobedio Golijata oličenog u vidu jedne moćne korporacije. Početkom ove nedelje, rumunska vlada je, posle 16-godišnjeg natezanja, saopštila da odustaje od spornog projekta eksploatacije zlata i srebra u pomenutom selu. Sporove su izazvali planovi da se konstruiše taložni bazen - rezervoar vode zagađene cijanidom koji se koristi u postupku izdvajanja čistog zlata iz rude. Bilo je predviđeno da se na taj način - ispiranjem cijanidom - dobije 300 tona zlata i 1600 tona srebra.

Rošija Montana je rudarsko mesto; tamo već dugo postoji rudnik zlata koji je u vlasništvu države i pravi velike gubitke. Zato je rumunska vlada početkom ovog veka odlučila da ga proširi i modernizuje i poverila taj zadatak kompaniji RMGC (Rošija Montana Gold Corporation). Ta kompanija je još 2002. počela da kupuje imovinu u selu sa namerom da raščisti teren i sagradi nova postrojenja. Eugen David nije hteo da proda svoju kuću i jedan je od inicijatora protesta koji su pratili čitav projekat od samog početka. Sada smatra da još nema razloga za slavlje: "Zasad postoji samo politička izjava o obustavi projekta", kaže, "verovaću im tek kada donesu zakon kojim će u Rumuniji jednom za svagda biti zabranjeno ispiranje cijanidom."

Pobeda civilnog društva

Arbeiter Rosia Montana Gold Corporation

Borba nije okončana

Tako kao David, sada se osećaju i drugi protivnici projekta. Ovo bi mogla da bude jedna od najvećih pobeda rumunskog civilnog društva u poslednjih 25 godina: u rumunskim gradovima su nedelju dana trajali protesti više desetina hiljada građana protiv planova o eksploataciji zlata u Rošiji Montani. To možda nije tako veliki broj demonstranata, ali većina građana Rumunije - u koju spada i najveći deo intelektualne elite i uticajna pravoslavna crkva - posle teške nesreće sa cijanidom u Baji Mare na severu Rumunije 2000. godine protivi se rudarskim projektima koji zagađuju životnu sredinu.

Šef vlade Viktor Ponta i njegova Socijalliberalna alijansa koja vlada tročetvrtinskom većinom, nisu želeli da se usprotive volji tako velikog broja građana. Ponta je, osim toga, krajem avgusta doneo zakon koji je čak i u vladinim krugovima bio vrlo sporan - njime je veliki deo monopola na oduzimanje imovine u regionu Rošije Montane prenet na firmu RMGC; reč je o jednoj od svetih nadležnosti države. "Zakon je u više tačaka protivustavan", kaže advokat i poznati političar mađarske manjine, Peter Ekštajn-Kovač, koji je nekada bio savetnik predsednika države Trajana Baseskua - a u septembru 2011. podneo ostavku zbog Baseskuovog zalaganja za "zlatni projekat" u Rošiji Montani.

Večito natezanje

Rumänien Proteste in Bukarest gegen Goldbergwerk Rosia Montana

Protesti građana

Doduše, ponašanje vlade i pre svega premijera Viktora Ponte i njegove Socijaldemokratske stranke, i dalje je neodlučno. Nakon što je u ponedeljak najavio obustavu projekta u Rošiji Montani, Ponta se sada ponovo zalaže za njega. Tako je u sredu (11.9.) u jednom televizijskom intervjuu rekao da Rumunija ne bi smela da ispusti iz ruku jednu tako unosnu investiciju. No, naglasio je da je istovremeno kao jednostavan poslanik i dalje protiv eksploatacije zlata ispiranjem cijanidom i da će glasati protiv novog zakona.

To laviranje je za Petera Ekštajn-Kovača "čudna dvostruka igra". Vlada trenutno drži otvorenim sva mala vrata na koja bi projekat još mogao da se progura. Pri tome sporni projekat u Karpatima nije jedini: Pontina vlada je principijelno odobrila više projekata eksploatacije prirodnih bogatstava i sirovina koji su ekološki vrlo problematični.

Ekološki sporni projekti

Tako kanadsko rumunsko preduzeće Deva Gold u mestu Certeju, takođe u zapadnom delu Karpata, namerava da otvori rudnik sličan onom u Rošiji Montani. U Certeju se 30. oktobra 1971. dogodila jedna od najtećih rudarskih nesreća u Čaušeskuovoj Rumuniji. Više od sto ljudi je poginulo kada je posle pucanja brane selo zatrpala lavina otrovnog blata.

Rumänien Proteste in Bukarest gegen Goldbergwerk Rosia Montana

Najveća pobeda civilnog društva u poslednjih 25 godina

Pontina vlada je odobrila i eksploataciju zemnog gasa bušenjem uz ubrizgavanje tečnosti (freking) iako je sam Ponta prošle godine još bio striktno protiv te metode. Iako su i zbog nje u proleće 2013. na istoku Rumunije demonstrirale desetine hiljada ljudi, američkom energetskom koncernu Ševron dozvoljeno je da upravo na tajnačin traga za gasom na obali Crnog mora i u blizini grada Barlada.

Baja Mare ponovo na dnevnom redu

Osim toga, Pontina vlada je odobrila i obnavljanje eksploatacije zlata na severnu zemlju, u Baji Mare. Tamo je u januaru 2000. posle pucanja brane u jednom taložnom bazenu u Tisu i Dunav isteklo 100.000 tona cijanida i blata punog teških metala - bila jedna od najvećih ekoloških katastrofa u evropskoj istoriji. Radove sada obnavlja firma Romaltin koja pripada jednom kazahstanskom koncernu. Romaltin namerava da dobije zlato iz miliona tona neobrađenog materijala koji je ostao u rudniku.

Ekološki aktivista Đerđ Tatar živi samo nekoliko stotina metara od Romaltinove fabrike, koja se nalazi u neposrednoj blizini jednog stambenog naselja. Tatar je u gradskoj skupštini Baje Mare izedjstvovao zabranu ispiranja cijanidom na području grada, ali je Romaltin podneo tužbu zbog te odluke. "Vlada konačno mora da se izjasni o svemu", kaže Tatar: "ne može da obustavlja rad u Rošiji Montani, a da kod nas dozvoljava eksploataciju zlata pomoću cijanida."

Autor: K. Ferzek / S. Bojić
Odg. urednik: Jakov.Leon