1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Otkrivene moždane ćelije za srdačnost?

Mozgovi otvorenih, društvenih ljudi bitno se razlikuju od mozgova „zakopčanih“ karaktera. Do tog zaključka došli su naučnici univerziteta u Kembridžu posle jedno zanimljivog eksperimenta...

default

Koliko imate ćelija u orbitofrontalnom korteksu ili vertralnom strijatumu?

Eksperiment je pokazao da društveni ljudi u dva moždana regiona imaju mnogo više ćelija nego nedruštveni. Jedan sektor mozga nalazi se direktno nad očima, a jedan duboko u centralnom delu ovog organa. Oba sektora su „nadležna“ za složen moždani sistem nagrađivanja – to jest, za izazivanje osećanja prijatnosti pri uzimanju hrane ili seksu. Naučnici, međutim, nisu mogli da odgovore na pitanje: da li veća količina moždanih ćelija u tim sektorima predstavlja preduslov otvorenosti karaktera ili je upravo otvoren, društven, karakter doveo do povećanja broja ćelija. Studija je predstavljena u časopisu „Juropian džernal of njurosajens“.

Testiranje isključivo - muško

Eksperiment se sastojao iz dva dela: učesnici (41 muškarac) najpre popunili upitnik u kome su sami ocenili stepen svoje spremnosti na kontakte sa drugim ljudima, kao i druge kvalitete. Morali su da procene stepen tačnosti ponuđenih iskaza – na primer: „Sa ljudima uspostavljam srdačne lične odnose“, ili: „Nastojim da se dopadnem ljudima što bolje mogu“. Naučnici su na osnovu odgovora proračunali u kojoj meri je neka osoba emotivno topla i društvena. U drugoj fazi, usledilo je proučavanje mozga magnetnom rezonancom. Zatim su obe vrednosti upoređene.

Srdačnost se razvila iz zadovoljstva pri jelu?

Rezultat je bio iznenađujuće jasan: što je veća koncentracija takozvane „sive supstance“ – dela moždanog tkiva koji sadrži tela nervnih ćelija – to je veći i broj poena na testu, odnosno: što je veći broj pomenutih ćelija u sektorima koji se, inače, zovu orbitofrontalni korteks i vertralni strijatum, to je osoba – društvenija. Naučnici prenose da je posebno interesantno to što veoma složene karakteristike ličnosti imaju veze sa moždanim sektorima koji su važni za banalne biološke nagone poput uzimanja hrane ili seksa. Rukovodilac studije, Grejem Marej, kaže da je moguće da su se „kompleksne karakterne crte kao što su društvenost ili srdačnost razvile iz struktura koje su prvobitno bile važne samo za biološki mehanizam preživljavanja“.

Marej se nada i da će saznanja iz njegove studije moći da posluže i u borbi protiv šizofrenije ili autizma, bolesti koje se odlikuju pre svega problemima u socijalnom ponašanju. „Moguće je“, kaže Marej, „da su ove bolesti bar delimično prouzrokovane moždanom strukturom“.

sb/dpa/ddp

  • Datum 21.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HudB
  • Datum 21.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HudB