1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Otići ili ostati u crkvi?

Katoličku crkvu napušta svake godine sve više vernika. Koji su razlozi napuštanje crkve, a koji razlozi za ostanak? Predstavljamo dva vernika, dva različita mišljenja.

Nakon 23 godine, američki student iz Majnca Filip Rot, odlučio je da istupi iz rimokatoličke zajednice. „Postoji veoma mnogo razloga za to, ali jedan je najbitniji: ja ne verujem u Boga. Ne verujem da božansko biće postoji. Razlozi su i to što katolička crkva negativno utiče na krizu sa sidom u Africi, diskriminiše homoseksualce i žene i sistematski krije sveštenike pedofile. Te aktivnosti pokrenule su me da javno istupim“, kaže on.

Razočarani crkvenim sistemom

Filip Rot

Filip Rot

Nepoverenje u crkvu kod Filipa Rota ima još dublje značenje. Kao dete, bio je manipulisan i indoktriniran, kaže, što mu je tek kasnije postalo jasno. On smatra da je krivično delo to što se đaci u osnovnim školama za vreme nastave odgajaju tako da budu „poslušne crkvene ovce“ i da im se usađuje strah od greha koji mogu da izbegnu samo ispovešću u crkvi: „Ti si loš. Ti moraš da učiniš nešto protiv toga i mi kao crkva smo jedini koji će ti pomoći. Bez nas ćeš se bojati. To je ono čime nas plaše.“

Pritom ni jedan sveštenik tokom celog njegovog detinjstva i mladosti nije se potrudio da odgovori na njegova pitanja. Jedino veroučitelji u školama uzimaju ozbiljno interese i potrebe učenika vezane za tumačenja verskih doktrina, ali i tu su diskusije dosegle svoje granice, s obzirom na to da , na kraju krajeva, veronauka služi kao veza mladih sa katoličkom crkvom. Zato se Rot zalaže za etičko-versku nastavu, kako učenici ne bi bili saterani u „verski ćošak“, već da bi formirali svoje mišljenje o sopstvenoj i tuđoj veri.

Religija kao parazit

Naravno da nije sve ni tako loše u crkvi, kaže Roh. On navodi i pozitivne aspekte zajednice, osećaj pripadnosti i društveni angažman. No, to se može pronaći i van crkve, u društvu ili udruženjima. „Fascinira me to što je crkva uspela da izgradi zajednicu i kroz njene strukture ljudima na neki način olakša život. Na primer, kada dođem u neki novi grad, idem u crkvu. Tamo upoznajem postojeću strukturu i dobrodošao sam. Ali to ne znači da moram da ostanem u toj zajednici.“ Rot je siguran da van crkve može bolje da shvati ljudske vrednosti, jer ne postoji licemerje: „Solidarnost ljudski kvalitet koji živi u svima nama, za koji se religija veže kao parazit“, kaže Rot.

Laici rade na promenama

Adalbert Dur

Adalbert Dur

Upravo pojam „biti dobar“, u katoličkoj crkvi je ono što je neophodno 64-godišnjem Adalbertu Duru iz Nider-Olma. Od kad su se deca odselila od kuće, taj programer dodatno se angažovao u crkvi. Preko 40 raznih zajednica, od Katoličkog omladinskog pokreta i Seniorske grupe, do grupe „Sto za siromašne sugrađane“, svedoče o živom delovanju zajednice. On se, kaže, ne oseća kao katolička „poslušna ovčica“. U njegovoj zajednici postoje jaki laički pokreti, ne samo u socijalnim, nego i u verskim područjima. „U Nider-Olmu postoje različite forme bogosluženja, gde laici, i ja takođe, u vreme Božića ili Uskrsa, možemo sami da odlučimo na koji način ćemo organizovati proslavu. To je ekumenski događaj gde surađujemo sa protestanskom crkvom. Ne učestvuju sveštenici, pa tako nema ni mise“, objašnjava Dur.

Angažovanje umesto ravnodušnosti

Ipak, smeta mu to što katolička crkva u svojoj reformi ide korak unatrag: žene sveštenice, euharistija za razvedene ili protestansko-katoličke parove, ukidanje celibata – sve to žele crkveni laici, ali biskupi to ne dozvoljavaju. Unutar same crkve, negodovanje je ogromno. Crkva ne daje jedinstvenu sliku. S jedne strane, postoji dogmatski čista doktrina Vatikana, dok se u lokalnim zajednicama deluje više pragmatično i ekumenski. Stoga Dur nije ravnodušan i nada se malim političkim koracima prema liberalnijoj crkvi.

„U svakom slučaju, moglo bi da se uvede više demokratije. Nada ostaje. Mislim da treba ostati u crkvi i pokrenuti promene.“ Dur bi rado stupio u kontakt s onima koju su napustili crkvu, kao što je bivši katolik Filip Rot. Najgore je kad crkva ignoriše kritičare, kaže. U Nider-Olmu u svakom slučaju ne žele da čekaju na smanjivanju broja ljudi u zajednici, nego već sada rade na kontra-strategiji: „Želimo da pišemo onima koji su napustili crkvu, kako bismo saznali razloge koji stoje iza toga. Mi smo napravili kratki upitnik, kako bismo saznali šta se krije iza svega toga.“

Autorke: Marlis Šaum / Marijana Bičvić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 21.08.2012
  • Ključne reči crkva
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/15taF
  • Datum 21.08.2012
  • Ključne reči crkva
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/15taF