Osumnjičeni za zločine bez prava na boravak
2. maj 2018.
Svojom presudom je Evropski sud pravde u Luksemburgu potvrdio ranije presude dva suda u Holandiji i Belgiji. U prvom slučaju radi se o osobi K. koja ima hrvatsko i bosansko državljanstvo. Nju je jedan hlandski sud proglasio nepoželjnom zbog „ozbiljnih razloga za sumnju“ da je za vreme rata u BiH počinio ratne zločine.
Kako se navodi u obrazloženju presude, holandske vlasti su mu uskratile pravo boravka i naseljavanja u Nizozemskoj s obrazloženjem da je tokom rata u BiH bio pripadnik specijalne jedinice koja je učestvovala u ratnim zločinima. U interesu zaštite identiteta, sud ne navodi gde se tačno K. tokom rata borio, ali se navodi da je „nesumnjivo“ bio pripadnik jedinice bosanske vojske između aprila 1992. i februara 1994. te da je potom „dezertirao“.
Opasnost po javni poredak
U januaru 2001. je K. zajedno sa suprugom i tada maloletnim sinom stigao u Holandiju i od tada bez prekida boravi u zemlji. Drugo dete im je rođeno 2006. Odmah po dolasku K. je zatražio azil, no taj je zahtev odbijen. Nekoliko godina kasnije podnet je drugi zahtev za azil no i taj je odbijen i istovremeno mu je izrečena zabrana boravka u zemlji.
- pročitajte još: Jednima heroj, drugima zločinac
Nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji, K. je tražio dozvolu boravka na osnovu prava na slobodu kretanja i naseljavanja za državljane EU, ali i taj je zahtev odbijen s obrazloženjem da se radi o osobi za koju se opravdano smatra da je „znala za činjenje ratnih zločina te da je u njima i sama učestvovala“.
Holandsko pravosuđe smatra da je potrebno preduzeti mere zaštite javnog poretka i bezbednosti i sprečiti da holandski državljani stupe u kontakt s osobama koje se u svojoj zemlji porekla terete za teška krivična dela. „Posebno treba sprečiti mogućnost da žrtve odnosno članovi porodica žrtava dela koja se K-u stavljaju na teret, susretnu K-a negde u Holandiji“, navodi se u obrazloženju presude.
Svaki slučaj je pojedinačni
Pri donošenju odluke o uskraćivanju prava na boravak u zemlji nije ključno da li određena osoba u toj zemlji već boravi i koliko dugo. To međutim, naglašava Evropski sud pravde, ne znači da pravosuđe neke zemlje može donositi proizvoljne odluke bez opravdanih razloga i argumenata ili se pozivati na neki oblik automatizma.
Svaki slučaj mora biti tretiran kao konkretni i pojedinačni slučaj, saopštile su sudije iz Luksemburga. Za svaku osobu se mora tačno utvrditi da li postoji opasnost po javni red i mir, jednako kao što se mora utvrditi za koje ratne zločine postoje opravdane sumnje. Kao razlog uskraćivanja prava na boravak može služiti „ponašanje osobe koje pokazuje stav suprotan temeljnim vrednostima EU kao što su poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava“.
U drugom slučaju radilo se o jednom avganistanskom državljaninu, koji je upražnjavao pravo boravka u Belgiji, budući da njegova kćerka ima državljanstvo EU. I on je osumnjičen da je u Avganistanu učestvovao u ratnim zločinima zbog čega mu je belgijski sud uskratio pravo boravka.
Nakon ove presude Evropskog suda pravde, sudovi u Holandiji i Belgiji moraju doneti konačne presude šta će dalje biti sa osobama o kojima se radi kao i sa njihovim porodicama.