Ostrvo preskupo za svoje stanovnike | Politika | DW | 16.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ostrvo preskupo za svoje stanovnike

Zbog ogromne potražnje za nekretninama na najpopularnijem nemačkom ostrvu Ziltu cene su toliko porasle, da njegovi stanovnici tu više ne mogu da žive.

Das Luftbild vom August 1990 zeigt die nordfriesische Insel Sylt. Der Orkan am vergangenen Sonntag (30.01.2000) hat wieder einige Meter vom Sandgürtel der nördlichsten Insel Deutschlands abgetragen. dpa/lno (zu lno Thema des Tages vom 31.01.2000)

Deutschland Luftbild von Sylt

Zilt je najpopularnije nemačko ostrvo. Na njemu svoj godišnji odmor prosečno godišnje provodi 90.000 turista. Tu stalno živi i oko 20.000 stanovnika. Ali taj broj se iz godine u godinu smanjuje. Zbog visokih cena nekretnina sve je manje starosedelaca koji mogu sebi da priušte život na tom ostrvu u Severnom moru i zato se sele na kopno. U poslednjih deset godina cene kuća i stanova su se udvostručile.

Cene i dalje rastu

Mesto Vesterland, centar tog ostrva, zvanično ima oko 9.000 stanovnika. Ali, u tom gradiću živi znatno više ljudi. Reč je o vlasnicima vikendica i apartmana koji ne ulaze u statistike o broju stanovnika. Ista je situacija i u drugim delovima ostrva.

WESTERLAND, GERMANY - SEPTEMBER 29: WINDSURFEN, Sylt; STRANDUEBERSICHT (Photo by Sebastian Schupfner/Bongarts/Getty Images)

Vesterland

Površina Zilta iznosi 99 kvadratnih kilometara. Ali, bez obzira na tu relativno malu površinu, više od 70 registrovanih posrednika za nekretnine ima pune ruke posla. Kod onih dubljeg džepa vlada veliko interesovanje za kuće i stanove na Ziltu. Prošle godine je prodajom gradilišta i kuća ostvaren promet od preko 750 miliona evra. „Cene rastu. To, naravno, znaju i ulagači. To je sigurno dobra investicija“, objašnjava posrednik za prodaju nekretnina Lars Aksman.

Na rast cena utiče sve veća potražnja. U zavisnosti od položaja i veličine gradilišta, polovina dvojnog objekta košta i do dva miliona evra, a, kako kaže, Lars Aksman, ta cena vrlo lako može da se popne i na osam ili čak 10 miliona.

Kranovi kao panorama

Osim svetionika, za Zilt su tipični i kranovi. Mada građevinskih područja skoro više i da nema, i dalje se gradi. „Sve je manje neizgrađenih površina tako da se u selima ruše i ne baš stare kuće, građene 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, kako bi se dobio prostor za veće objekte. Osim toga, popularni su i rubni delovi sela“, priča Roland Klokenhof, lekar i ekološki aktivista. Njega brine takav razvoj događaj, pogotovo zato što zbog toga rastu cene nekretnina, pa ima sve manje povoljnog stambenog prostora za mlade porodice.

Ako neko nasledi kuću na Ziltu, to ne znači da je time njegov problem rešen. Sveštenik Traugot Gisen priča da su, zbog velike vrednosti nekretnina, porezi na nasledstvo visoki, a ako neko još mora i da isplati druge članove porodice, onda mu jedino preostaje prodaja kuće. A od dobijenog iznosa na kopnu se mogu kupiti tri solidne kuće. Osim toga, i održavanje nekretnina na ostrvu je skupo, upozorava sveštenik.

Zatvoreni vrtići i škole

I Peter Jensen, predsednik mesnog kulturnog udruženja u opštini Arhsum, potvrđuje da naslednici često ne mogu da snose troškove obnove ako naslede stariju kuću: „Ako ne želite da budete rob nekretnine, onda je jasno da ćete je prodati i da njeni vlasnici, naravno, postaju ljudi koji imaju mnogo novca.“ Tačnije, oni koji nekretninu na Ziltu kupuju da bi investirali. A nakon prodaje, naslednici najčešće napuštaju ostrvo i sele se na kopno.

Ostern 2012 auf der Nordseeinsel Sylt - Ostersamstag - Westerland - Urlauber in der FuÃügaengerzone Friedrichstrasse

Turisti provode Uskrs na ostrvu

To je vidljivo i u opštini Arhsum. U njoj sada cele godine živi još samo 200 ljudi. Broj vlasnika nekretnina koji dolaze samo na odmor daleko je veći. Svima je jasno da je to loše, ali, kako rezignirano kaže Peter Jensen, „to više ne može da se spreči“. U međuvremenu se u selima na Ziltu zatvaraju dečji vrtići i škole. Dece je sve manje. Više od 3.000 ostrvljana već živi na kopnu i na posao na Zilt dolaze svakog dana vozom.

Rasprodaja ostrva i s tim povezano iseljavanje, sve su veći problem na Ziltu. Predsednica Frizijskog kulturnog udruženja Majke Osenbrigen kritikuje: „Na berzi možete da kupite deonice bez da ste ikada videli fabriku. Oni od nas prave fabriku. Ali, mi nismo fabrika.“ Zilt i dalje privlači brojne turiste i kupce nekretnina, ali većina njegovih stanovnika život na svom ostrvu više ne može sebi da priušti.

Autori: Klaus Dojze / Andrea Jung-Grim

Odg. urednica: Ivana Ivanović