1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Ostanite nepopustljivi gospođo Merkel“

Za nemačku industriju 2011. je godina rekorda. To se vidi i kad se saberu uspesi u spoljnoj trgovini. U inostranstvu je prodato robe u vrednosti većoj od bilion evra. Kako dalje?

Izvozni rekord

Izvozni rekord

Radi se o rekordnoj brojci simbolične vrednosti. Po prvi put u istoriji nemački izvoz prešao je magičnu granicu od bilion evra. 1.075 milijardi evra – toliko vredni ukupni poslovi nisu bili sklopljeni čak ni 2008, u godini velikog rasta.

Istovremeno ove godine Nemačka je uvezla robu u vrednosti od 919 milijardi evra. To je više nego proteklih godina, ali u konačnoj sumi Nemačka ima suficit od 156 milijardi evra.

Anton Berner, predsednik Nemačkog saveza spoljne i trgovine na veliko (BGA)

Anton Berner, predsednik nemačkog Udruženja spoljne i trgovine na veliko (BGA)

U inostranstvu takav uspeh nailazi na kritike. Nemačku optužuju da njena ekonomija raste na račun evropskih komšija. Predsednik nemačkog Saveznog udruženja za spoljnu i trgovinu na veliko (BGA) Anton Berner ocenjuje da su takva prebacivanja apsurdna: „Takvi suficiti nisu bili niti su sada cilj nemačke politike. Tržišno-privredni zakoni vrede za sve zemlje i njih nije postavila Nemačka“, tvrdi šef BGA.

Nemačka i dalje jaka u inostranstvu

Nemačka je ekonomski najjača zemlja Evrope. Ni sledeće godine, čini se, neće se mnogo toga promeniti. Berner računa sa istim plusom u konačnom obračunu. Uprkos slabljenju svetske ekonomije, izvoz bi 2012. trebalo da poraste na 1.134 milijarde evra, dok bi uvoz, istovremeno, bio povećan za sedam procenata - na 983 milijardi evra.

I među nemačkim srednjim preduzećima vlada umereni optimizam, pre svega kad se radi o investicijama: „Prema našim procenama, tržišta zemalja u razvoju gotovo da i nisu opterećena dužničkom krizom i ona i dalje intenzivno investiraju u tehnologije budućnosti“, kaže predsednik BGA. Globalni megatrendovi ostali su netaknuti. Zemlje u razvoju i dalje su u trci, uz koju, paralelno, ide i ogroman razvoj stanovništva.

Sve to, smatra Berner, podstiče velike investicije, među kojima su one u tehnologije za razvoj efikasnosti iskorišćavanja energije i sirovina kao i u saobraćajnu, građevinsku i telekomunikacionu infrastrukturu. A takav trend se ne događa samo u zemljama BRIC-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina) već i u zemljama u razvoju drugog reda kao što su Indonezija i Bangladeš, Saudijska Arabija i Kuvajt, zemljama zapadne Afrike bogatim sirovinama kao i u Peruu i Ekvadoru u južnoj Americi.

Zemlje EU najvažniji trgovinski partner

Ipak, uprkos svemu, zemlje Evropske unije za nemačka preduzeća jesu i ostaće najvažniji trgovinski partneri. Oko 60 odsto nemačkog izvoza završava u tim zemljama. Zato nije čudo što je evropska dužnička kriza velika tema i u salama za sastanke BGA. Ukoliko zapne sa državnim finansijama evropskih zemalja, onda propadaju i nemački ekonomski planovi za sledeću godinu. Zato je apsolutno nužno staviti pod kontrolu dužničku krizu. „Činjenica da mi od evra imamo ogromne koristi ne znači i to da bi trebalo da pristanemo na svaku političku trgovinu, samo da bi se spasila zajednička valuta“, upozorava Anton Berner.

Izgledi za rast nemačkog izvoza: zeleno - veoma dobro, crveno - veoma loše

Izgledi za rast nemačkog izvoza: zeleno - veoma dobro, crveno - veoma loše

Po njegovu mišljenju, Nemačka ni u kom slučaju ne sme da popusti pod sve većim pritiskom da se odgovornost za prevelika zaduženja nekih zemalja rasporedi na sve zemlje evro-zone. Konsolidacija budžeta mora biti glavni zadatak. „Posebno kad se radi o Italiji, kažem jasno i glasno: Ostanite nepopustljivi gospođo Merkel! Sada je Italija na redu i neka pokaže šta može.“

Neizbežno: velike reforme u Italiji

Italijanskoj vladi mora da bude jasno da bez dubinskih reformi neće moći da ojača svoju konkurentnost na tržištu. Što se tiče Grčke i Portugala, Berner tvrdi da samo oslobađanje dela dugova ne bi spasilo te zemlje niti bi im pomoglo da ponovno postanu konkurentne. „U slučaju da Grčka dobrovoljno napusti evro-zonu i vrednost nene valute zbog toga padne za 40 do 50 odsto, cene u Grčkoj bi preko noći došle na nivo onih u Turskoj“, kaže Berner. Time bi ta zemlja u mnogim ekonomskim sektorima ponovno postala konkurentna i bila sposobna za novi početak.

Centralna tačka u borbi protiv dužničke krize u Evropi, prema Bvrnerovom mišljenju, i dalje je partnerstvo Nemačke i Francuske. Te dve zemlje moraju u svakom slučaju da deluju i razmišljaju zajednički – inače bi se Nemačka za petnaestak godina našla izolovana što bi je koštalo veoma mnogo – i ekonomski i politički.

Autorke: Sabine Kinkarc / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM