Osnivanje Levice

Nova levica u stvarnosti nije toliko nova. Ona postoji kao parlamentarni klub u nemačkom Bundestagu skoro dve godine i za to vreme je izazvala dosta bure na nemačkoj političkoj sceni. Raspravama o najnižoj zaradi, pomoći za nezaposlene, smanjivanju penzija, ili o angažovanju nemačkih vojnika izvan granica zemlje, dobili su na oštrini ili dospeli na dnevni red. Reč je o temema koje pogadjaju mnoge gradjane tako da ne čudi rast popularnosti nove levice.

To bi druge stranke trebalo da navede na razmišljanje nezavisno od toga da li će se socijalističi politički model pokazati dobrim. Levica predjašnjeg predsednika SPD Oskara Lafontena i retorički pomilovanog bivšeg komuniste, Gregora Gizija, mešavina je pragmatizma i populizma i popunila je politički prazan prostor koji su ostavile socijaldemokrate pod vodjstvom bivšeg kancelara Gerharda Šredera.

Takozvana Agenda 2010, koja je značila radikalno finansijsko pogoršanje za nezaopslene, primaoce socijalne pomoći i penzionere, bila je podsticaj za stvaranje zapadnonemačke Izborne alternative rad i socijalna pravda. Osnivanje su podstakle razočarane socijeldemokrate i sindikati i na taj način stvorili platformu za Oskara Lafontena. U savez sa istočnonemačkom regionalnom partijom PDS, sa komunističko staljinisitičkom prošlošću, saarlandjanin Lafonten nikada ne bi ušao. U trenutku kada se pretvorila u ujedinjenu levicu, ovaj korak mu je bio mnogo lakši.

8,7 odsto osvojenih glasova na izborima 2005. godine bila je jasna opomena za političke konkurente koji su reagovali nemoćno. Najkasnije u trenutku kada su prvi put ušli u zapadni parlament na izborima u Bremenu pre pet nedelja bilo je neminovno budjenje drugih stranaka. Aktualena ispitivanja javnog mnenja pokazuju da bi svaki četvrti zapadni Nemac i skoro svaki drugi istočni mogao na izborima da zaokruži levicu.

Koliko je stabilna nova stranka pokazaće se do sledećih izbora 2009. godine. Da tu može doći do brze promene pokazuje slučaj SPD u Berlinu. Tamo gde je 1989 srušen zid već 6 godina vlada crveno crveni savez. Zahvaljujući brzom napredovanju levica više ne deluje zastrašujuće, jer političke oklnosti ne ostavljaju mesta za avanture i eksperimente. U vladajućoj koaliciji su to sasvim prevideli. Samo tako može se obajsniti previd. I samo tako mogu se objasniti alergične reakcije.

Tako je Gido Vestervele novopotvrdjeni predsednik liberala izjavio da je protiv oživljavanja leša. Misleći, naravno na demokratski socijalizam. Medjutim, u stvarnosti on nije mrtav. Od nemačkog ujedinjenja 1990 nikada nije bio življi nego danas.