1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Osmogodišnji evropski sumrak Bundesligaša

U Ligi šampiona ponovo tri nemačka tima: Volfsburg, Bajern i Štutgart. Pre osam godina Bavarci su bili šampioni Evrope, ali od tada nemačke navijače nije preterano obradovao ni jedan klub. Samo je Leverkuzen bio blizu.

Oliver Kan je predvodio Bajern do titule 2001. godine

Oliver Kan je predvodio Bajern do titule 2001. godine

Štutgart je odigrao 0:0 protiv Temišvara u revanšu poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona pa je tako zahvaljujući pobedi u gostima (0:2) ušao u grupnu fazu. Tamo su već direktan plasman obezbedili šampion Volfsburg i pratilac Bajern. Nemačka će, dakle, ponovo imati tri predstavnika, ali, kako su Bundesligaši igrali u evropskoj eliti u poslednje vreme, nemaju čemu mnogo da se nadaju.

Prošlo je osam dugih godina od kada je neki nemački klub podigao pehar „sa velikim ušima“. Tada je to bio Bajern. Sećate se pobede na penale protiv Valensije za koju je tada igrao naš Miroslav Đukić. U regularnom delu su kapiteni Štefan Efenberg i Gaizka Mendijeta po jednom pogodili sa bele tačke. U produžetku nije bilo golova, a u penal-ruletu su svi pogađali – osim Maurisija Pelegrina. Njegov šut je zaustavio legendarni Oliver Kan i tako označio početak velikog slavlja.

Navijači Bajerna i nemačkih klubova uopšte, međutim, nisu mogli ni da sanjaju da će ta sjajna utakmica na Đuzepe Meaci ustvari biti početak poniranja nemačkog fudbala u evropskim okvirima. Od tada je do finala stigao samo još Bajer iz Leverkuzena, no idemo redom.

Farmaceutska „zamalo" sezona

Slavlje posle izjednačujućeg gola protiv Mančestera: Plasente, Nojvil, Balak

Slavlje posle izjednačujućeg gola protiv Mančestera: Plasente, Nojvil, Balak

U sezoni 2001/02 Bundesliga je još uvek imala četiri predstavnika u Ligi šampiona, ali dva su otpala već posle prve faze: Borusija Dortmund i Šalke 04. Bajer iz Leverkusena je lako preskočio obe grupne faze – u drugoj je iza sebe ostavio velikane Arsenal i Juventus. I Bajern je stigao do četvrtfinala, ali je tu posustao pred madridskim Realom.

Leverkuzen nije mislio da se tu zaustavi. Posle poraza od Liverpula u prvom meču (1:0) odigrana je utakmica koju nijedan navijač Bajera neće zaboraviti. Posle dva gola Mihaela Balaka i jednog Dmitra Berbatova, nemački tim je imao 3:1 i prolaz u džepu. Finac Jari Litmanen je deset minuta pre kraja smanjio na 3:2, ali je Lusio doneo prolaz svom timu koji minut pre kraja.

U polufinalu je srušen još jedan engleski tim, Mančester Junajted. Posle 2:2 sa Old Traforda (golove dali Balak i Nojvil) u Leverkuzenu je bilo dovoljno i 1:1 (Nojvil je ponovo bio strelac). Veliko finale protiv Reala nije prošlo kako su se „oni koji navijaju za slabije" nadali. Golovima Raula i Zidana, Real je slavio 2:1 (na drugoj strani gol je dao Lusio).

Ova sezona će ostati upisana u istoriji Bajera kao „zamalo spektakularna". Naime, tim iz Leverkuzena je pored finala Lige šampiona izgubio i finale nacionalnog Kupa, a titulu je ispustio u poslednjem kolu. Iz sastava tima, pored pomenutih Lusija, Balaka, Nojvila, Berbatova, izdvajamo još Šnajdera, Ze Roberta, Bašturka, Plasentea, Rameloa.

Italijanska dominacija i nemačka blamaža

Maldini sa peharom Lige šampiona

Maldini sa peharom Lige šampiona

U Sezoni 2002/03 Bajern se stvarno izblamirao: u grupi sa Milanom, Deportivom i Lensom, Bavarci su uspeli da skupe svega dva boda – dve nerešene utakmice protiv Francuza. Tako su, naravno, bili ubedljivo poslednji u grupi pa nisu dobili ni „utešni" Kup UEFA.

Nešto bolje sreće bio je Leverkuzen koji je prošao prvu grupnu fazu, ali bolje da nije: U drugoj grupnoj fazi je izgubio sve utakmice! Po dva puta su bolji bili Barselona, Inter i Njukasl. Borusija iz Dortmunda je zamalo prošla u četvrtfinale, ali je igra bodova otišla na stranu velikog Reala.

Dakle to je bilo to od nemačkih klubova u Ligi šampiona za tu sezonu. Tada su inače dominirali italijanski klubovi: Milan je preko gradskog rivala Intera došao do finala gde je na penale bio bolji od Juventusa.

Mali jedu velike

Porto je do titule stigao na Auf Šalke Areni

Porto je do titule stigao na Auf Šalke Areni

Navijači u Srbiji sezonu 2003/04 pamte po učešću Partizana u Ligi šampiona. Tada su crno-beli bili u grupi sa Portom koji je kasnije osvojio takmičenje, Olimpikom iz Marseja (igrali te sezone finale Kupa UEFA) i galaktičkim Realom. Te iste sezone na velikoj sceni našla su se samo dva Bundesligaša pošto je Borusija uspela da ispadne u kvalifikacijama od belgijskog Briža.

Bajern i Štutgart su pregurali grupne faze, ali to je bilo sve: ispali su već u osmini finala koja je uvedena od te godine. Bajern od Reala, a Štutgart od Čelsija. Do kraja je ovo bila sezona klubova iz „drugog i trećeg šešira“. Porto je na kraju komotno pobedio Monako (3:0) za njihovu drugu titulu u istoriji (prva osvojena 1987) i lansirao celu garnituru igrača u bogatije klubove. Na čelu portugalskog tima bio je, naravno, Žoze Murinjo.

Najbolja utakmica u istoriji LŠ

Džerar i drugovi slave istorijsku pobedu nad Milanom

Džerar i drugovi slave istorijsku pobedu nad Milanom

U sezoni 2004/05 su se u Ligi šampiona našli Bajern, Leverkuzen i Verder. Svi su prošli u osminu finala, ali se ova dva poslednjepomenuta kluba tamo nisu sjajno provela: Leverkuzen je oba puta lagano izgubio od Liverpula sa po 3:1. Tako je dug iz 2002. vraćen sa kamatom. Verder se baš obrukao: protiv tada moćnog Liona je kod kuće izgubio 3:0, a na Žerlanu čak 7:2!

Bajern je eliminisao Arsenal, ali je već u četvrtfinalu neprelazan bio Čelsi. Londonski plavci su pobedili kod kuće sa 4:2, a u revanšu na Olimpijskom stadionu u Minhenu Čelsi je do 90. minuta vodio sa 2:1. Bavarci se nisu predavali pa su sa dva gola u zaustavnom vremenu (Pizaro i Šol) imali nekoliko sekundi nade. Bilo je to nedovoljno.

Finalne utakmice te godine se sigurno sećate. Milan je protiv Liverpula nakon 45 minuta imao 3:0 (strelci: Maldini i dva puta Krespo), ali je u drugom poluvremenu napravljen „kam-bek“ u režiji Džerara. Upravo je on dao prvi Liverpulov gol, a usledili su pogoci Šmicera i Ćabija Alonsa. U penalima je briljirao golman Jirži Dudek i ostalo je istorija. Ova utakmica odigrana u Istambulu proglašena je drugom najboljom u dugoj istoriji fudbala – najbolja je finale SP iz 1970. kada je Italija pobedila Zapadnu Nemačku sa 4:3.

Nova sezona – stari rezultati Nemaca

Vodeći gol Johana Mikua za Verder na Dele Alpima

Vodeći gol Johana Mikua za Verder na Dele Alpima

Sezona 2005/06 Lige šampiona nije donela nikakav boljitak za nemačke klubove. Bajern je lako prošao prvi krug, Verder se provukao, a Šalke je ostao samo treći u grupi. U osmini finala Verder Bremen je nesrećno ispao od Juventusa: posle pobede od 3:2 u Nemačkoj vodili su i na Dele Alpima golom Mikua. Međutim, izjednačio je Trezege, a dva minuta pre kraja Emerson je progurao Juve dalje. Bajern je, posle minhenskih 1:1 protiv Milana, pretrpeo katastrofu na San Siru: 4:1, a dvostruki strelac za Rosonere bio je Inzagi.

Te godine su viđena dva tvrda polufinala sa ukupno samo dva gola: Barselona je Milan eliminisla u Italiji golom Žulija dok je dvoboj Arsenala i Viljareala odlučio Kolo Ture na Hajberiju. U finalu je ipak bolja bila Barsa: posle vodećeg gola Kembela za Arsenal, titulu su doneli Eto i Beleti u samom finišu utakmice.

Sezona milanske osvete

Milan bio prejak za sve: Mark Van Bomel posle poraza u Minhenu

Milan bio prejak za sve: Mark Van Bomel posle poraza u Minhenu

Sezonu 2006/07 Bajern je najzad počeo moćno u Ligi šampiona: uzeo je prvo mesto u grupi ispred Intera. Bremenu je druga faza ponovo izmakla za jedan bod dok se HSV propisno obrukao: uspeo je da pobedi samo CSKA kod kuće i izgubi ostalih pet mečeva.

Bajern se zatim revanširao Realu za poraz od pre tri sezone: eliminisao je galaktikose u osmini finala pobedom od 2:1 u Minhenu (u Madridu bilo 3:2 za Real). U četvrtfinalu su Bavarci imali odličan rezultat protiv Milana – u Italiji je bilo 2:2 (dva gola za Bajern dao defanzivac Van Bujten), ali to nije bilo dovoljno. U Minhenu je Milan, kao i godinu pre, bio prejak: rutinskih dva nula golovima Sedorfa i Inzagija.

Berluskonijev tim je onda eliminisao Mančester i najzad dočekao slatku osvetu za „vrelu istambulsku noć“. Milan je u finalu pobedio Liverpul bez mnogo problema. Dvostruki strelac bio je Pipo Inzagi, a uradio je to onako kako samo on zna: jedan gol iz potencijalnog ofsajda i drugi kada ga je lopta napucala na ivici šesnaesterca i ušla u gol Reine. Dirk Kajt je u poslednjem minutu samo ublažio poraz.

Godina Engleza

Džon Teri se okliznuo kada je trebalo Čelsiju da donese titulu

Džon Teri se okliznuo kada je trebalo Čelsiju da donese titulu

Pre dve godine je minhenski gigant konačno video kako je biti bez Lige šampiona jer je zbog očajno odigranog šampionata izborio samo Kup UEFA. U Ligi šampiona je tako grupnu fazu prošao samo Šalke dok su Verder i Štutgart ostali daleko ispod crte. Šalke je u eliminacijama najpre prošao Porto – na penale. U Gelzenkirhenu je Kuranji doneo gol viška, a to je anulirao Lisandro Lopez par minuta pre kraja uzvratne utakmice na Dragaou. Ipak je Šalke bio mirniji u penalima.

To je već bilo previše. Barselona nije imala mnogo milosti u četvrtfinalu: na Auf Šalke Areni je briljirao „naše gore list“ Bojan Krkić koji je i bio jedini strelac dok je jedini gol na Kamp Nou postigao Jaja Ture. Dva minimalca – dovoljno da Šalke ne sazna kako je biti polufinalista.

U svakom slučaju, Barsa je ispala od Mančestera, a za to je bio dovoljan jedan neverovatan šut Pola Skolsa na Old Trafordu. U drugom polufinalu je Čelsi posle drame u produžecima eliminisao Liverpul.

U moskovskom finalu sve je bilo potpuno izjednačeno: već u prvom poluvremenu Mančester je poveo golom Ronalda, a izjednačio je Lampard. U drugom delu i produžecima – ništa konkretno. Ustvari, najkonkretnije je bilo kada se kapiten Plavaca Teri okliznuo u trenutku kada je trebalo svom timu da obezbedi titulu sa penala. To Mančester nije oprostio.

Barsa: i srećno i šampionski

Inijesta, Eto, Mesi, Anri: na putu do titule pregažen i Bajern

Inijesta, Eto, Mesi, Anri: na putu do titule pregažen i Bajern

Prošle sezone ponovo su samo dva nemačka kluba igrala Ligu šampiona. Šalke je u kvalifikacijama deklasiran od madridskog Atletika (u Španiji bilo 4:0!) dok je Verder, po starom običaju, bio kratak za jedan bod u grupnoj fazi. Tu fazu je Bajern lagano prošao, ali nije mogao ni da sanja da ga čekaju dva astronomska dvomeča.

U prvom, koji je stigao u osmini finala, Bavarci su se iživljavali nad Sportingom. U sred Portugala je bilo 5:0, uz „dopel-pakove" Tonija i Riberija i jedan gol Klosea. U Minhenu još brutalnije: 7:1, a golove je dao ko je stigao: Podolski dva, Švajnštajger, Van Bomel, Klose, Miler, a svoju mrežu je zatresao i Polga iz Sportinga.

E onda je došao mnogo ozbiljniji rival koji je ekipu Bajerna vratio na zemlju. Barselona je već nakon 45 minuta na svom stadionu imala 4:0 (Mesi dva gola, Eto, Anri). Tako je ostalo do kraja. Minhenskih 1:1 bilo je kasnije potpuno nevažno.

Naravno, Barselona je i aktuelni šampion Evrope. Protiv Čelsija je na Kamp Nou bilo mršavih 0:0. Međutim, o polufinalnoj utakmici na Stamford Bridžu se još raspravlja: Čelsi je vodio svo vreme golom Esijena. Prema mnogim mišljenjima, Englezima nisu dosuđena tri čista penala, a Drogba je dva puta propustio priliku da Barselonu pošalje kući praznih ruku. Sve je to kaznio Inijesta u poslednjoj sekundi duela.

Finale je bilo mnogo nezanimljivije: lakih 2:0 protiv Mančestera koji nije bio na svom nivou. Prvi gol je dao Eto „polomivši kičmu“ Nemanji Vidiću, a drugi Leo Mesi i to glavom! Pehar sa velikim ušima je trenutno u vitrinama Katalonaca.

autor: Nemanja Rujević

odg. urednik: Jakov Leon